Školski glasnik

Вр.

ШК0Ј1СКИ ШАСНИК

Стр. Зб.

* Богдан ПоповиФ«, И опет сахранисмо једног трудбеника школског. II опет нас један мање нросветнн радник. Али тако је морало битп. Од смрти пе побеже иико! Она је неумитна Она је грозна! ... Б о г д а н II о И о в п ћ је из оне старе гарде учнтељске, који су још пре 40 година пзишли из учитељске школе. А то је оно славно и чувепо доба, нрвог одлучпог омладннског покрета. Овај омладински покрет је у оно време трајна дела стварао. Заноснпм идеалима својима, вииуо се у народ и са пуно љубавп, прегао је на просвећивању његову. А у томе колу је стајало онда н учитељство српско и стајали су сви они, који сунзлазилн уто време нз учитељске школе. Ови су пак били задахнутп идејом, да са одлучношћу и са пожртвовањем, треба поћи у борбу и ие клопуту па просвећивању свога народа. Тако је било п са покојним Богд аном. Рођен у От. Шова' 1850. год., већ је са 18. годином свршио учитељску школу и године 1868. постао је учитељ. А то је баш оно пајјаче доба омладинско, те је н он био задахнут ндејалима, којима се сва омладина онда носила. У учптељској служби провео је покојник вредно и пеуморно пуних 30 година, У мировини пак пуних 10 година. И та четпрп деценија његова јавна живота, била су за њега испуњена најлепшим надама п најлепшим очекпвањпма свега, што смртап човек иожелити може. Но смр.т га предвари. Покоси му жпвот 24. јануара о. г. и он престаде у својој 60 годннн живетп. Сутра дан 25. јапуара га сахраннсмо. Овде морамо истаћи и једну особиту околиост. У к о п п о к. Б о г д а н а ј е б н о о д иста угледан. Грађапство се наше вароши врло лепо одазвало. На опелу, у алмашкој цркви је бпо и вп. г. епископ Митрофан. Чннодјејствоваласутри овдашња свешт. п два ђакона, био је учит. збор основн. школа. Били су ичланови зборавише дев. школе. Видесмо и и више нрофесора наше срп. вел. гимназије. Неколико чланова богословске омладине је појало на кору. Нарочити пак утисак и то

леп утисак, учинили су изасланици честите с р п с к е ф е л д в а р с к е ц р к в е н е о и ш т ип е, где је покојник сву своју младосг провео. Ту су била четцри члана цркв. н школ. одбора и један члан учнтељског збора. А то је допста лепа пажња, према досадањим сличним случајевима, који су нами познати. Јер ми знамо н такових општииа, које — не само да нису изашиљале изасланике на укоп, својим четрдесетогодишњпм учитељима, већ их чак ни оглашавали нису, ни у оним црквама, укојима су они годинама славилиБога својим појањем. Нећемо сад да спомињемо те општине овде, већ само констатујемо, да наше учитељство зна и о томе да води рачуна, јер ппје далеко време, када ћему то све требати. А фелдварској црквеној општини иека је и од наше стране хвала! Она је посрампла мНоге и многе друге, које се фарисејски би.ју у груди и хвале својом славомивеличином. Евала и опет фелдварчанима!. . . Сировод је дакле отпратио покојника на алмашко гробље, где је Иосле малог иомена, новосадскп учитељ Танасије Костић, изговорио ч ову надгробну реч: Ето, тако умпремо ми — учитељи! За све се збринемо. 0 свему н свачему се састарамо. И — све посвршавамо, да другом право учинимо и — другог да задововољпмо. А своје невоље, своје најтеже бриге, остављамо на последак. И шта бива ? ! Истрошене, изнемогле и сасвим скрхане, прекида нас обпчно пре пл после — неумитна смрт, н ми одлазпмо са овога света, без икаква уживања, остављајући за собом, у тузи и јаду оне, о којима се од туђих брига нисмо могли до краја нн збрннути. Тужни зборе! Б о г д а н II о и о в н ћ, којега ево допратисмо до вечне куће, родио се у Ст. Шова. Школе је учио у Врбасу и учитељску школу у Сомбору. По томе је провео у службп свога народа пуиих 30 година, учећи децу српску књизи и чедностп. Прво је учитељевао у Старом Врбасу, а по томе 28 година у Б. Фелдварцу. Као учитељ бно је до крајности вредан и