Školski glasnik

Стр. 25.

чио радиги и које ваепитан са тачним осећнјем дужности! Чувајио се дакле од погрешне сентименталности, која лако моаге одвести до дечјег култа и к >ја дере на ону страну да омладииу душевно омекша! Дете мора учити. Данас се сувише негује наклоност задовољсгву, а тиме малаксава снажење воље; јер раду нек »м, који је у вези са умишљзеим расаоложењем, не треба нарочитог напора воље. С тога више озбиљности, вшпе рада а мзњз сигре у васпитању, а све за добр > душевног здравља он>г нараштаја што прирашћује".

Предавања за увод у експерименталну педагогију Од Др, Е. Мојмана. Превод Др. П. Радосављевића, ТреЛе иредавање. Телесно и духовно развиће детета у опће. (Наставак.) Споменимо и то, да оштрина вида у деце убрзо постаје велика, да је њихова акомодација боља него ли у одраслих, да њихова оштрина кушања и мирисања изгледа слабија него ли у одраслог. Интересантна посматрања Флексигова о раз вићу детињег мозга и одное чулних и асоцијалних средишта Нсћу помињати, јер оне тешко да су данас од важности по школско дете.*) Друга питања развића мозга споменућу касније кад будем објашњавао паралитет између телесног и духовног развића Покрети удова дететових, према мом опажању, бржи су и неправилнији него ли у одрасзст. Фирорт је истраживао проеторне и времените односе покрета хода и пронашао је, да одрастао показује сно рији и врло једнолики (просторно и временито) пендулум ногу.**) То сам исто нашао при испитивању детињих покрета руку са кинематометром (један угаоно покретни апарат за подлактицу). „Покретни *) РДв сћз1д, (ЈеМгп ип(1 8ее1е, ће^рг!^ 1896. (2. изд.) \'еч1 & Со. **) УЈегогсН, Љ1с1. стр. 29 и даље. Овде ее налазе и многе друге интересантне појединости о детињем ходу.

осети", које ми оаобито према Голдптајдеровим класичким испитивањима*) морамо тражити у главноме у површинама зглавкова (не у мишићима), можда су у детета финији у зглавковима већих делова чланака него ли мањих — обратно вреди за одрасле, где најфинија осетљивост зглавкова лежи — према Голдшајдеру — у зглавку рамена и у средњем зглавку шаке. Највећу важност по испитивање телесног развића дететовог постигоше досадање аитроиометријске методе, особито ради тога што су опе већим делом спојене са оиштим контролама детињег телесног развића и гато су понављане и са паралелним појавама духовног развића дететовог. При помним антропометријским истражввањима, примењиване су ове мере (наравно с неким варијацијама од страче појединих испитивача): 1. Мере тела. Овде се мери: висина тела, са простом мером, која има покретно хоризонтално мерило, што се може ставати на главу (ову меру треба, ако је икако могуће, узети без обуће); растег ручу, тежииа, обим ирсију при удисању и издисању; сагиталии иромер ирсију (промер од спреда ка остраг), фронаталпи иромер ирсију (од стране на страну), из обојег може се израчунати индекс прсију као однос између обе; дужина труиа, висипа од рамена, висина од врхова од ирста (удаљеност врхова прста од тла при спуштеним рукама), обим надлактице, мишиг^е при контроловању бицепса, обим бутине — из овог се може таксирати развиће мишића. 2, Мере главе и лиг^а. Овде се мери обим главе , највећа дужина главе (сагитални промер), висина главе од тачке трагуса уха или од отвора слушног канала до највише тачке темена; најмања ширгта чела, дужина лиг^а. С овим се онда целисходно спаја мерење виталног каиацитета, мерење силе иритиска на дипамометру (на једном еластичном челичпом неру, које се притискује руком) и издржљивост мишића на ергограФу, (овде се средњим прстом диже тежина док се човек не замори, сравни 12.

*3) 6 о 1 (1 8 с ћ е М ег, Сгее. АћћажИип&еп. II., стр. 5. *