Školski glasnik

Стр. 62.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Б|). 4.

сами личаости, обдарене разумом и слободном вољом; што и они имају да врше дужности, дужност да делају за њима евојствено усавршавање и универзално усавршавање; пошто циљ коме су они одређени изискује наше ноштовање и захтева да га пустимо како би се неуморно усавршавао и да још номогнемо његову усавршавању. То је, дакле, у кратко јер они имају дужности према идеалу, јер наши блпжњи имају права над пама а ми имамо дужности нрема њима. С тога ћемо одм*х да утврдимо која су та права шго их наши ближњи имаду над нама, и које су те дужпости, према томе, који нмамо нрема њима. Ове су дужности двојаке: Ми не треба своје ближње да спречавамо у вршењу њихових дужности, у постигнућу њима својствена циља, већ пх треба потиомоћи у постизивању тога циља. Прва је дужноет: аиетанцији , друга акција , јер прва нам само нар«:ђује да не шкодимо својим ближњима, док пам друга нроиисује, да агнрамо за номсћ. 1Јрва је дужпост араведности , спабдевсиа лруштвеном санкцијом, јер закоп казчи опе који се о њега огреше. Друга је дужност хришКанске љубави; оаа је морално обавезна и државни закон не може одвратити особу која се према њој управља. 1° Дужностн према праведаости. ЈЕБепа је Формула : „Не чини другом оно што ниси рад да теби други чини". Ове се дужности могу поделити у три групе! «,.) Дужност према телу наших ближњих. Респектовати треба њихово личњ> поуздање. Никако се не треба дотаћи њихове сл боде: ропство старих и данас је у обичају азијатских и аФриканских парода и ропство средњега века *) једнако су спречени државном и моралним законом; државпи и морални закон на исти начин забрањују, да снагу своју против слабијих од нас употребљујемо (слуге, укућани, деца): јер снага нам је дата не за наш,

*) Ропство средњега века се разликује од античког робовања: 1° роб беше везан за земљу а не за личност газдпну; 2° роб је имао породицу; ,Н°заједница религије, слично хришћанству, учинила је, да је роб мање био удаљен од свога газде.

већ њихов интерес: и она је да чини добро као што нам природа и закон налажу.*) р.) Дужности према души наших ближњих. Подајмо им слободе; нека говоре, нишу оно што хоће, ако тиме не ремете друштвепи ред. Респектовати треГа њихово мнење у сваком погледу а понајпре у питањима, која морално биће највише интересују, у филозофским и религијозним нигањима. Једном речи, треба да дамо слободе сваком човеку, да размишља, и да практикујемо најширу толеранцију према свима доктринама •{.) Дужности ирема добру наших ближњих. Нап слеску треба да реснектујемо добро наших ближњих, што је нао наставак њихове личности. То добро треба, управо да је свето, ако је продукат рада њихова. И вко није то — ако су. на пример до тога насљед в^њем дошли — дужни смо поштовати државпи закон, који га одређује нравим носедпицима, јер је овај закон постављеп у корист генералну и што његова анликиција (примена) нречи међу људима конфликте к "ји су н све пепробитачни. 2° Дужности према љубави хришћанској. Формула ових дуншости јесте: „Чини другом оно што желиш да теби други чини". Правичност нас учи да не убијемо, а љубав хришћанска, да живимо; правда нас учи, да не украдемо, а љубав да чинимо дела милосрђа; правда хоће, да пустимо друге људе да слободно мисле, а љубав захтева да уважавамо интелигенцију њихову. Правда нам каже, да респектујемо своје ближње, а љубав, да се жртвујемо за њих. Хришћанска је љубав, дакле, активна сарадња за усавршавање другога. Она је у овом смислу виша од правила, јер ова је као поелушност која се односи на тачно какво нравило, док је она спонтана изјава срца. — Али ово нам још казује, да љубав хришћанска обухвата заблуду, обратно правди. Наиме: у уважавању интелигеције наших ближњих можемо битиизложени постављању такових идеја које су њвма досадне, чиме вређамо сло**) Ово је мнење идентично с оним које не да да се снага против животиња употребљује.