Školski glasnik

Стр. 78. ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК Бр. б

Будући су оваки разлози, са којих друштво може казнити кривце, кад можемо казати, да је нека индивидуа крива? Зато су нужна два услова: нрво, треба да је један елеменат материјалног оштећења, тојест: да је рђаво дело проузроковало штеге некоме (и закон не казни просте криминалне интенције (смерове) које нису следовале почетку каквог извршења); даље је потребно морално оштећење, за које треба да је виновник акта одговоран. Ова одговорност претпоставља, да је позната величина извршеиог учинка као и то да је исти учинак нехотице извршен: она ирет поставља. једном речи, свест и слободу. Кривци, дакле, који нису свесно или слободно учинили какво рђаво дело, имају се лишити казне. За извесне кривце ипак (Спиноза) слобода извршења није неопходно потребни елеменат одговорности, која се има ка знити: довољно је, да извршење шкоди друштву, зашто кривац може бити кажњен. Ну, ако треба, да буде казне и ако она треба да је корисна друштву, свакако не треба да је одвећ јеФтина: јер, заиста, није право казнити неко биће за нехотичну му ногрешку исто онако као оног који је хотимице згрешио штогод. Друга дужност инвидуе ирема држави је поштовање претиостављене власти. И рационално је, јер моћ и снага друштвена штите сваког држављана. Али, у многобројном друштву, као што је модерно друштво, не могу све индивидуе непосредно вежбати снагу своју: не могу свп доносити законе, пресуде е1;с... Треба дакле, да ое грађани одрекну Функција, за које су друге онуномоћили, изабрали. Избраници су одговорни својим бирачима, они треба да заступају народне интересе. Грађани пак с друге стране, треба да се подвргну закључцима, доненешених у генерални интерес, од стране њихових опуномоћеника у звању, и поштовати цретпоетављену власт, јер ова је власт индиректно постављена самим народом. То није све: грађани не само да треба да поштују законе и државу, већ треба да љубе своју отаџбину. Они су дужни акцептирати званичнике које држава поставља: илаћати иорез, одређену на пот номагање 1 Функционисања народне управе (администрације); војничку службу, одре-

ђену на чување државног интегритетл. Они треба да се заинтересују за добро регирање народеим правама и зато гласати при изборима својих иреставника на оне које држе за иајдостојније, да буду поглавице државе Сви треба још, да потпомогну датом могућношћу величину своје домовине, своју материјалну и моралну срећу, јединство свих својих ближњих, добро име у свету; сви треба да уваже чврсто и славе пуно делање. 2° Дужаости државе према индивидуи. Држава треба да штвти нашу личну слободу и безоедност, као и слободу наше својине. Она треба да обезбеди наша добра, умножавајући наше материјално имање, делећи међу нама знање научних истина и потпомажући морални прогрес. Она треба да тежи уједињењу свију чланова једних са другима: не само угушавајући међу њима свима узроке мржње који рађају ненравду и међусобно трвење, већ и развијајући међу њима везе правог братства. Она треба да испига у истини, који људи примају неуморво најсветију и најслободнију спону друштвену: она треба, као заступник друштвеног мара сваки дан, што више користи да доноеи, односеће се на спречанање бруталног судара и моралну наклоност да претпоставља материјалној користи. Непосредна је сврха државе, једном речи, да поради на томе да међу људима правда овлада. Али је и њена даљна сврха, да поради на томе како би међу људима љубав овладала. ОДЕЉАК XIX. Санкција морала. Ми смо иепитали морални закон, и разне дужности које из њега проистичу. Знамо да овај закон човек може слободно вршити, или га одбацити. Ну, ако га одбаци буде кажњен, а ко га врши биће награђен за своју акцију. Какве су казне и награде? Какве су, једном речи, санкцвје моралног закона ? 1° Пре свега ностоји унутарња санкција, доказ савести. Онај ко добро твори, има мирну савест, а ко зло чини, имаде савест заражену грижом. Зато ће први