Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 5. У Новодо Саду, 15. (парта 1910. Год. III.

САДРЖАЈ : Пред сазив сабора. — Предавања за увод у експерименталну педагогију, од др. Е. Мојмана — Научна и морална филозофијн, Кепе \Уогш8. — Данашња јавна насгава у Неманкој. — Педагошки преглед: Немачка (Нацрт школ. знкон.ч за војводсго Баден). — Учигељство: Боена и Хецеговина. — Организација бугарског учигел»ства. Здравствбно стање учитељица у Немачкој. — Преглед књига: 8о2101о^1е, УОП Сг е 0 Г 8 1 т т е 1, приказ др. П Радосављевића. — Белешке*

Пред сазив сабора.

Српски народни црквени сабор сазван је за 16. (29.) мај о. г. У данашњем све нанреднијем проеветном добу, тај сабор би требао да је у главном и претежном делу својег рада просветни сабор. Но он се просветом веома мало бави. Од сабора 1865. год. до данас, ни један сабор није за просвету учинио оно, што би требало да је продужење оног правца, којим се онда пошло на грађењу наше просветне основе. Да ли ће овогодишњи сабор бити средиште така просветеа рада, за сада се не може знати. Прилике у којима се налазимо тако су растројене, партијске и у њима личне амбиције толико су овладале нашим друштвом, да се према таком стању ствари тегпко може закључити, е ће се успешан просветн« рад моћи развити. Десетине година су пролазиле и ми см) увек били у том положају. Прилика је бидо и бољих и лошијих, али никад таких да се за просветну ствар није могло баш ништа урадити, но наши сабори су обично просветне ствари остављали за каснији рад, те како су на другим питањима ницале несугласице и рађали се судари са владиним круговима, обичн > се разилазило са сабора несвршена посла. ЈБуди једнострана погледа, који у цартијским интересима виде све и сва, указаће на по неки рад појединих партлја, које су за време своје управе учиниле понешто и уздизаће вредност по неког таког мањег успеха. Но просветни захтеви једног народа, не могу стати на тако једнострано становиште,

него траже да кроз све жиле народног просветног бића струји свежа, здрава крв подједнако. Већ сам склоп наших сабора не даје могућност да они буду огњишта опће народне просвете, јер у саборима нашим дођоше још одпостанка њиховаљуди правници до преимућетва, који су према школским питањима доста бивали равнодушни. Систем државних сабора, на којима скоро иекључиву реч воде правници, а са којег система често пате државе и народи у њима, тај систем пренет је и у наш црквено просветни сабор, где би требало да су у претежној већини људи, који се баве школом и просветом. Да је тога било. ми би данас много повољније стојали и просветно уопште, а и цела установа прквено просветие самоуправе имала би свој пластичпији облик. Овако, већ небројепо пута почињемо читати по нашим дневним листовима, а сад у овој сезопи пред сабор: „0 уређењу свештеничке дотације", а мало затим ће опет бити ваљда „0 захтевима учитељским", да се то све и по двадесети иут новинарским алармом расправи, а на крају крајева да се опет ништа од тога не изведе, него да све заспи сиокојним сном до друге прилике. Подлога, за рад нашем сабору треба, дакле, да је што иатензивпији рад на уређењу просветних односа и нитања која у то засецају. Од свију школованих људи у српском народу највише су учитељи истицали потребу сређивања тог просветног нашег стања, но како они нису вође партија, него понајвише њихови кортеши, то