Školski glasnik

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 97.

иекуство са женском управом не говори у корист развијања тога система. Лако би могло доћи до непријатних расцепа у зборовима учитељским. Већ сад је тешко добити за таке школе подесне надучитеље и семинарски образоване учитеље. Увађање женскиња као старешина у школама, сигурно би у току времена изазвало женске да и у другим звањима изнесу таке захтеве, а то би државу водило у велику опасност. Држава је у првој линији продукт мушке иницијативе и снаге и треба јој за здрав даљи развитак специфично мушка духа. Иако је на свом месту жеља да жене сарађују на разним пољима културног живота, али се никако не може пристати да овлада њихова надмоћност у јавном државном животу. Грамофон као помоћно средство при учењу страног језика. У Немачкој проучавају нов систем за учење енглеског језика помоћу грамофона. Снстем се држи становишта, да се учење енглеског језика може учити само слушањем жпвог језика, да се слух навикне на енглеске гласове који страно звуче. Пошто ће се таком машином за говор у настави заменути учитељ, а она ће међутим прпказати прави енглески изговор, створиће се самоуки метод по којем ће свако сам говор моћи чути и научити. Така машина ће изговарати енглеске гласове тако дуго колико ученику треба да их тачно прими; она ће говорити према потреби полако или брзо, говориће енглеске песме, попевке и драматичне сцене из Шекспирових дела и у неколико има таку предност која би се могла имати само боравком у Енглеској. Систем је пзумео надучптељ Оое§-еп у Целендорфу, а имаће у помоћи тако ухваћене. гласове, који ће тачно бити енглеска изговора. Осим подесности за самоуке, биће овај изум користан и за школу, јер ће верно приказати енглеске гласове и целе читаначке предмете у беспогрешном пзговору, те ће и ту бити учило од вредности. Нема сумње да ће овако усавршена справа временом допрети и до нас и можда ће се показати корисном н по'учење мађарског језика у нашим школама. А да ће грамофон у свези са кинематографом бити једном добро помоћно средство за учење првог читања и писања чисто фонетичким методом, о томе је писац овога био уверен још пре 10 годипа и споменуо то у „Шк. Одјеку". Реформе у првом разреду основне школе.

Хамбуршки школски синод закључио је да у првој настави изведе основе измене. Он предлаже највишој школској власти, да се писање, читање и рачунање, дакле предмети који су трошили сву снагу дечју, за читаву годину помакну и на место тога, да дете у првој школској години проводи у игри и шетњи, да црта, моделпра и т. д. а све сходној дечјој природи. Уз то измењује и број наставних часова. Држи да је доста за прве четири недеље по 2 часа, а за тим по 3 часа кроз целу прву годину. До сад су морала мала деца (и мораће ако се предлог не усвоји), од првог дана по 4 часа провести у школи и предавање је трајало као и у старијпм разредима по 45 минута. И у томе синод предлаже измену; кроз целу прву годину одређује предавање на получасове. Држи се да ће скоро сви учитељи радо прихватити ову измену. И лист ,Деие Натћдг^. 2%-." већ годинама указује на штетан утицај оваке прве наставе каква је сад. Лекари су сви једног мишљења у томе. За писање н. пр. они држе, да мале руке још нису довољно дорасле. Бременски лекар Др. Рупрехт вели: „Гонити мале прсте шестогодишњег детета, да прецртава ситна писмена, држим за нотпуно несмишљено, исто тако као кад би се корчуљало дете од 4—5 година којем су још меке и неочврсле тетиве н остале везице у телу. Грчевито држање перета у многог детета исто је тако". Као скоро сви лекари и многи педагози, он држи да је правилпије, да се деца уче прво малању, па тек онда да уче пиеати. Прва настава, све до 8. године, треба више да је занимање. Ово је свакојако напредна мисао п она ће код напреднпх људи наћи и одзива, а док до нас допре проћиће читави низови година. Кинематограф као учило. У научном позоришту Уранија у Шарлотенбургу, држао је надучитељ др. Ото Дризе, врло занимљиво предавање о употреби кинематографа за научне демонстрације и као училу за очигледну наставу. Великим трудом предавач је прикупио градиво из разннх дисцнплина и приказао многобројној публици, која је са ванредним интересовањем пратила предавања п разишла се обогаћена знањем. Од нарочптог интересовања био је прнказ помоћу јако увеличавајућег стакла, какво се кретање развија у једној капи крви. Бели и црвени крвни