Školski glasnik

Стр. 96.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 6.

куришу с редовнима у иредавању а штудентима дају прилике, да по својој слободној ороцени бирају себи учитеља. Овај однос конкуренције врло много доприноси, да се на универзитегима спречи извесна једноликост и једнострасност већ да се унесе свежа научна живота. [На универзитетима постоје још и лектори, под којим се именом разумеју нарочито учитељи за новије језаке алп и доценги за грађевинарство, за зубне лекаре и т. д. Најзад има и учитеља за цртање и гимнастичка вежбања, за играње, јахање мачевање] Настава на универзитету дели се на предавања и на практична вежбања, која се врше обичпо у семиаарима и заводима којима рукују одређени проФесори. При ступ у ове семинаре често је скоочан само с огледним радом, којим штудент има да покаже, да је он за вежбања у дотичном семинару стекао претходно п потребна знања; али зато редовни чланови семинара имају и разне штипендије, које не добивају у нрактичпим радовима нриродњацл и медецинарп јер ови, на против, морију да илате за употребу лабораторија и сале за сецирање. У предавањима проФесори предају о иојединим деловима оне науке коју они заступају. Према обиму и значају изабране теме држе се иредавања два пута или више пута недељно. Већина их је са 4 часа, али их има са 6 и са више часова недељно. За тим се разликују јавна и приватпа предавања у томе, што се за јавна, соПе^па рићНса, ништа ое плаћа а за приватоа се плаћа школарина, која је различита ирема врсти нредавања као и нрема универзитетима. По себи се разуме, да ће иредавања са демонстрацијама скуиоцепим апаратима бити скупља од оних, у којима није Цотребно таково објашњење. Тако је Конрад израчупао у општој статистици универзитета, да једног теолога у Гетингену етаје школарииа просечно за семестар до 53 марака, за хемичара до 87'20 марака, за медицинара и 125'50 марака; и док мед:>цинар овде потроши за 10 семестара до 1479 марака, дотле у Берлину за исго време потрошиће медицинар 2049 марака.

[Ове школарине, које штуденти полажу квестору, универзитетском благајнику, јесу ориличан приход универзитетских наставника. Ако се узме у обзир, да на већим универзитетима посећују неко предавање преко стотину слушалаца, — ако узмемо пример, да у Липисци износи школарина просечно 15 марака за један семестар, онда би 1500 и више марака семестрално био леи приход проФесору, који држи предавање до 4 часа недељно. Свакако да се један део школарине опрашта сиромашним штудентима — по Ковраду има их 22°/ 0 од свах штудената —, па ипак она увећава знатно приходе нарочито редовним проФесорима који су и чланони у испитпим комисијама. Ваља вапоменуш, да по нека практична вежбања код медицинара и нриродњака доносе за семестар од сваког штудента по 40 — /0 марака. Поред тога добивају редовни, па и већи део ванредпих проФесора своју плату. Ну ове већином нису уређене као код других чиновника но извесној скали, него се плата одређује за сваки поједини случај према зпачају дотичаог научењака и величини универзитета. Отуда је у Пруекој плата редозних проФесора од 1500 до 12.000 марака а код ванредних између 600—4800 марака. И док је у Верлину плата редовних проФесора између 3000 до 12.000 марака, дотле је у Грајзвалду само између 2800 и 6000 марака. У јужној Немачкој друкчије су уређене олате, јер н. пр. у Тибингену има проФесора редовсих с платом 1., 2. и 3. класе а и ванредни имају две класе у платама]. (Наотавиће се\

Школа а настава. Против управитељица на вишим женским школама. Удружење фплолога на вшпим женским школама у Шлезвпг-Холштајну, упутило је горњем и доњем дому пруског сабора представку, у којој тражи: да се укине равноправност мушких п женских снага у школској служби, нарочнто у управи школе, и моле да управа школа остане у рукама мушких. Ово поткрепљују тиме, гато се подређеноптћу човека жепп, јако вређа човечји понос. Досадашње