Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 133.

Кад су таке назоре ималн у виду они људи, они просветни раденици, у чијим је школама наставни језик мађарски, дакле већнм делом н матерњи, те који немају посла са више странпх језика, као што је то случај у нашим школама, онда се заиста чудом запнтати морамо, како нам је Всл. III. Савет, могао прописати оваку наставну основу, па још одлучно тражити, да се у њој обележено наставно градиво мора свршити до краја школске године, — кад се зна, у каквпм је околностима, и са каквим тешкоћама, мора да се борн учитељство, да бар у неколико савлада онај огроман материјал из мађ. језика, од кога се не сме редуцирати, ама ни једна јота, онда је још више сматрати за иогрешно становиште Всл. III. Савета, што није редуцирао и свео на минимум остало наставно градиво, јер се морају имати у виду наше околности, а ове се ни приближно не дају сравнити са онима, где је наставни језик матерњи — мађарски. (Свршиће се.)

Педагошки преглед. Просветни Савет у Србији. 19. децембра 1909. г. одржан је у Београду хиљадити свечани састанак Просветног Савета, на коме је састанку прочнтан извештај о досадашњем раду Просв. Савета и изложен начин, како би требало реформнрати ово важно просветно тело. Још године 1845. потписао је кнез Александар Карађорђевић закон о устројству Одбора Просвештенија. Задатак тога Одбора био је, да потпомаже министарство просвете у његову старању о напретку народног изображења и да подноси мннистарству предлоге о свему, што би могло бити од користи за шнрење наука у отаџбини. ■— Овај Одбор Просвештенија радио је мало вшпе од две године. 30. октобра 1847. године би Одбор укинут. . Две године касније оснива се 1 установа слична укинутом Одбору Просвештенија под именом Школска Комиеија. Задатак ове Комиснјебеше: да прегледа уџбенике и о њима подноси министарству просвете своје мишљење и у опће да помаже министарству просвете у пословима јавне наставе. Ова Школска Коми-

сија била је дужег века него ли Одбор Просвештенија. Не може се установпти, када је Комиспја престала. Нарочитим актом није укннута. Последњи спомен о њој датнра из године 1859. ❖ Трећа по реду просветна установа је данашњи Главни Просветнн Савет. Закон о установљењу његову потписан је 1. марта 1880. Шест година касније тај је закон измењен и допуњен новнм законом о уређењу Главног Просветног Савета. Будући да тај закон вреди и данас, саопштићемо по њему, шта је задатак тога Просв. Савета и како је састављен. — У I. члану о устројству Просв. Савета одређује се као задатак Главног Просв. Савета, да подноси министарству просвете своје мишљење у свима важнијим питањима више и ниже наставе, школског унутарњег и спољног развитка и школске наставе и научне књижевности. Министар просвете саслушаће свагда мишљење Глав. Просветног Савета у овим предметима и питањима: 1. о наставном плану и ближим програмима као и о научним средствима за впше и ниже школе; 2. о правилима и програмима за испите наставника средњих школа; 3. о наредбама и програмима за учитељске школе; 4. о правнлима за испите зрелости за ученике гимназија и реалака; 5. о пријавама кандидата за наставничка места у средњим школама, осим кад кандидат има сведоџбу о положеном професорском испиту; 6. о школским и другим књигама и списима, који би служилн као ручне п спомоћне књиге за предавање или као делаподесна за школске библиотеке или за поклањање ученицима средњих и основних школа или у опште као књижевни II уметнички радови, који би заслуживали државну потпору, а тицало би се школске и јавне наставе; 7. о наградама за горе означене књиге, списе и уметничке радове, као и наградама које би се имале давати за извештаје (реферате) по тим предметима; осим тога и о свима другим предметима и питањима, у којима би министар просвете желио да чује мишљење Главног Просветног Савета. Савет је састављен из председника, пословође и извесног броја редовних и ванредних чланова, Чланство траје код редовннх чланова две године, код ванредннх једну годпну. Редовни се постављају краљевим ука-