Školski glasnik

шкокки глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 9. У Новорп Саду, 15. олаја 1910. Год. III.

САДРЖАЈ: Наше еталешко заетупство у народном сабору. — Концентрадија у настави. — Закон акцелерације и појачавање сензоричког надражења, др. П. Радосављевић. — Образовање вол>е, од Ж. Благојевића. — Данашња јавна настава у Немачкој. — Мишљење новосадског среског учит. збора о новој наставној основи од 1909. г. — Школа и наставч: Статистички податци о основном школетву у Босни и Херцеговини. — Учитељетво: Реч српеког учитељетва у Босни и Херцеговини. — Белешке. — Захвала.

ЈНаше сталешко заступство у народном сабору.

Избори за српски народни црквени сабор су довршени и ми смо са једним јаким искуством богатији. Резултат тих избора доказује, да је наше друштво болесно и то не мало, него веома јако. Данас не смета нашем просветном унапређењу, некада моћно Анђелићево клерикалство. Дана« је наше друштво само по себи Анђелић, јер је толико отровано, да човек већ не зна каквим би надахнућем било могуће извести сво наше друштво на пут смишљена и уређена просветна рада, који би једини био у стању, разуме се, после дужег низа годипа, да нас тако нреобрази, како би били свесни свих оних одлика, који треба да нас красе, као иначе бистар, раден и одважан народ. Но ту не помажу надахнућа, ту номажу тачни распореди онога што хоћемо и истрајна одлучност у савлађивању преирека преко којих се долази до тога што хоћемо, а затим тачно смишљен правац и рад у њему. Тек тако би временом могли бити опо што треба да смо, па ма и не приказивали собом неко савршенство. Но ко да се за то заложи? Осим ретко лосејаних појединвца, нема у нас група друштвених, чији би се рад кристалисао у залагању за унапређење народне просвете у ширем смислу, Шири слојеви нашег друшгва нису у том правцу однеговани, а наше лруштвене неприлике свугде их пре воде, пего на то најидеалније и најдрагоценије поље рада у народну корист. Но има малена војскч просветних раднпка с којом се данас рачуна само у невољи,

но која све јаче долази до уверења, да овако наше некултурно стање, само нас може довести до уништења, а том уништењу једино би могао дати повољна обрта културан рад. С тога нам је дужност да утичемо на онај део нашег друштва, у којег сејош сачувао известан део етичких појмова, да увиди потребу, да је једино радом просветним, нашем српском друштву излаз у повољнији, свежији и темељвији народви живот. Таком раду, једино би могли дати нолета просветни радници. Та нами је то тако потребно као кора хлеба. Али наше друштво то још не увиђа. Укрштени и испречени нартијски и лични интереси, сваки несебичан потхват у овом правцу, крсте разним погрдним називима, да тиме у зачетку угуше међу ширим а мање интелигентним слојевима народним, свако интересовање за такав користан и драгоцен рад но народ. Но ми нросветои радници не можемо се више склањатп иснред реакцијине бујице и гледати да и даље опа води народ по мраку уљуљкујући га, да је онда напредан кад служи њеној назадности. Можда нам просветна војска још није сва довољно спремна и папојена духом за оваку борбу и за овакав рад, али је време да се иочне, и у том раду и у тој борби развиће се нове спаге и нови борци, који ће све ширу и истрајну војску стицати око себе и тако све ближе прилазити излазној тачци својих напредвих иогледа. Да смо то дужни радити уверавају нас и пређашње а и сувремене придике,