Školski glasnik

Стр. 170.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

ног учитељства, а којн раде у школском одбору, да се узнмају нз учитељства и надзорника. Учитељ на универзитету. У Немачкој има свега 21 универзитет. Изузев Фрајбург, Хајделберг и Рошток, на све остале имају приступа и учитељи на основу учит. дипломе и сведоџбе којом се стиче право за једногодпшњег добровољца. Али се примање па основу учит. дипломе мора нзмолити нреко дотичног уписног сената, који даје дозволу за упис на филозофс-ки факултет. Ако пак има учптељ и латински исиит са ког средњег завода, то може бити слушалац и правпог факултета. Два најлибералнија упнверзнтета су у Лајпцигу и Јени, где се примају учитељи и без икакве молбе, на философију. Ко хоће Да проучава искључиво педагогију, тај нек пде у Јену. На другим местима је са филозофијом скоичана и педагогија. Учнтељ на свеучилишту свршава иначе своје студије као и остали академски грађани, а уз педагогију обично штудира природне науке нли филологију. Молиоци са учит. дипломом пз иностранства имају уз молбу за примање на унпверзу прикључити и дозволу свога министра просвете. Ко хоће опширнијег упутства за примање у горње уннверзе, наћп ће у књижици : Баз ХЈтуегбГШв-ЗккЈшт (Јез Уо1ккксћи11ећгсг8. УИћет К1^еп. ГЈап^епвака. 1910. Д. Р. Конгрес словенског учитељства у Кракову одрагаће се од 10—14. августа о. г. Конгрес ће се обавити овим дневнпм редом: 10. авг. одржаће се одборска седница Савеза слов. учит. у Аустрији а 11. авг. седница Савеза са овим дневним редом: Поздрав председников. Извештај одбора о раду од 1908.-1910. Извештај благајников. Извештај о раду Савеза у јавности п учптељству. Службена прагматика и дисциплинарни ред за учитеље народпих школа. Предлози одборски: Претрес правила. Представке учитељских организација. Свеучилишни течајеви за учитеље. Учитељски изЛети. Учење словенских језика. Учитељски домови и санаторнјум. Словенска писарница за огласе. Иопуст на железничком подвозу за учитеље. Избор новог Савезовог одбора за 1910—1912. Увече банкет у част словенским гостима. 12. августа: Свечана седиица словенског

учитељс-тва из свнју аустријских покрајина са овим диевним редом: Говор председнпков. Избор почасних цредседннка. Избор перовођа. Говори изасланика. Усвајање нацрта о учнтељској службеној прагматици. Предавање о аустријској народној школи, каква је сад и каква треба да је. По подне свечана представа у позоришту у почаст словенским гостима. 13. авг.: Разгледање Кракова п околпне. 14. авг.: Излет па Морско Око у Татрп. Русинско учитељство у Галицији, последњих година развило је необичну делатност да даде живота и самосталности своме иоложају. Делатност њихова је у толико впше вредна пажње, јер осим што је положај тамошњег учитеља бедан, њега гоне н онда ако ради на побољшању тог свог положаја и ако радп на политичком пољу. Делатност њихова развила ое од 1904. на економском и просветном пољу, 1905. г. основали су друштво „Узајамна помоћ галичких п буковинских учитеља и учитељица" у Лавову, 1906. г. основали су уз то удружење „Узајамна помоћ учитељску," 1907. г. у споразуму с Пољацима одржали су земаљски учитељски збор у Лавову, на којем*]е изабран одбор од 15 Пољака и 15 Русина да изведу програм примљен на збору. За очување учитељских права, основан је касније органнзацијони одбор, који одржава везе са свнма учитељским удружењима у Аустрији, 1907. г. основало је друштво „Узајамна помоћ" свој трговачки завод у Коломеји, који набавља учила, школске књиге, слике, тискарије, а прошле годипе нмао је 16.000 К. имања. Од 1908. има удружење свој лист „Прапор" (Застава) који нзлази трипут месечно у Коломејн. Да бп обезбедили излажење овом листу основали су друштво на уделе са 20 К. по уделу. Прошле године је друштво „Узајамна Помоћ" отворило хотел у Лавову („Пријут Учитељски") где учитељи који долазе у варош имају јефтин стан и издржање. Прошле године одржало је. русинско учитељетво и збор ради оснпвања секције за правну обрану учитеља. Руеинских учитеља има у Галицији око 2000. Међу њима је као и свуда људи немарних ц бојажљивих, али међу њима има доста п будних глава. отресптпх људи, који се одушевљепо прпхватају рада п истрајно буде своју заспалу браћу. Таким одлучним радом чека