Školski glasnik

Стр. 172.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 10.

Срески учитељски зборови. Седница ст.-бечејског среског учитељског збора, одргкана је у Бачфелдвару, 25. маја (7. јуна) о. г. Осим редовннх чланова, бно је ирисутан и заменик епарх. шк. референта М. Ћоснћ. Попхто је К. Малеташкп зам. председник отворио седницу и приказао збору зам. референта, поздравио је М. Ћосић присутне чланове кратким говором изразивши наду, да ће уиитељство заједничком снагом порадити на напретку српске школе. Збор га је поздравио са „живео". Затим је усвојен предлог Емпла П илића, да се брзојавно поздрави учитељ Ђ. М и х ај л о в и ћ као новоизабрани члан Шк. Савета. На нредлог К. Дражпћа одата је почаст успоменп рефер. К. М н л о в а н о в и ћ а, устајањем и ускликом „слава му!" После усвојеног дневног реда усвојен је рад годишњег одбора н извештај благајников (Иметак од 233 К 37 фил. уложен је у учптељ. новчаном заводу „Натошевић" у Н. Саду). Затим су прочитани радови: Прнмедбе на Наст. Осн. н наставно градиво, о I. р. од Ђ. Малешевића, о II. р. од Јелисавете Гуцуње, о III. р. од II. Томића, о III. и IV. р. од Д у ш а н а Г у ц у њ е. К. Замуровић изнео је допуну примедбама на Наст. Основу. Резултат његовпх опажања је овај: „Наставна основа је поједине предмете прилнчно добро обрадила, док се код већпне предмета не види стручњачка вештина у одабирању п подели градпва. — Састављачи нису имали, односно нису хтели, да при састављању наставне основне узму у обзпр прилике, у којима се данашње наше школе налазе. Тај наст. илан још би које-како могао поднети за вероисн. школе у Хрв. и Славопији, али за наше овде не. Саставнти идеалну наставну основу, није нпкаква вепггина (та могли бн учитељи још много опширнију саставити), али наставну основу — за садање прилике —■ Шк. Савет није смео издатн без даје саслушао мпшљење учптеља, јер онн најбоље знају колико се може свршнти. — Школски Савет, , уместо да је прнтекао у помоћ учитељству, он је без п најмање грпже савести, пропнсао, да се нма посвршавати онолико, колико и он сам зна,

да се посвршавати не може. Уџбеннка осим словенских нема никаквих. На основу свега овог К. Замуровић изнаша следећи предлог: — „Да бп се дала прилика сваком учитељу, да учествује у донашању нове наст. основе, да се умоли Шк. Савет, да сазове аикету стручњака учитеља, да саставе нову наст. основу. Ту основу да да Шк. Савет одштампати и да је пошаље сваком учитељу, да је проучи. По томе пак да свп учитељскн зборови претресу ту паст. основу, те да ју иошаљу Шк. Савету, да би исти — према евентуалпнм примедбама, учитељских зборова, могао створити ваљану наставну основу. Даље, да се умоли високосл. Шк. Савет да прп састављању уџбеника, д а п р и л н к е учитељству, д а и о н о у ч е с т в у ј е у схварању и сти х. Исто тако да се умоли Шк. Савет, да приликом о д р е ђ и в а њ а, к о ј а у ч и л а да се употребљавају у вероисп. школама — претходно — у в е к с ас л уш а мишљење учит ељ а, д а с е н е б п и у б у д у ћ е решавало о ш к оли п о нами без н а с". После тога г. М а р к о Славков и ћ примећује погрешку у погледу декламовања у IV. и V р. У граматици не треба учити глаголске врсте у V. разр. Обичне разломке избацити из IV. р. Вишеименоване бројеве избацити из IV. разреда, пз устава избацитн, о муниципијама, жупан. властима, грунтовници. Ј о в. М е д у р и ћ: Говори протпв тога да се избаце из школе вишеим. бројеви, јер су потребни; навађа пример. Витомир Рунић, вели, да нам највнше задаје посла веронаука, предлаже, да се упути представка Високом Сабору, да свештенпци предају науку о вери. Г. М. Ћ о с и ћ з а м. р е ф., говори да ове радње, које су прочигапе — запста нису изнеле конкретно шта треба оставити у иаст. основи а шта је сувишно. За науку вере, вели, да се у том погледу мора збор обратити на впсокосл. Шк. Савет, да се верон. градиво пропнше, с обзиром на наше прилике и градиво које пропнсују држ. закони. Тиме што неки траже да се веропаука поверн свештеницнма, противн се концентрацнји наставе, којој треба веронаука да је