Školski glasnik

Стр. 166.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 10.

реду, па кад ђак после УШ. разреда пзађе из школе, а он је све поборавпо. У погледу учења п о в е с н и ц е, омладина је против изнашања сухопарних података — цитата; противна је онпм силним кронолошким оброцима и фразама у високом стилу. Боље би било — веле, када би се упознавали са оним привредним и свима осталим корисним идејама, које унапређују, или задржавају у развићу поједине народе. Као у свему, тако су ђаци прнјатељи практнчне обуке и код природних наука. Упада у очи, како се баш код ових предмета много пренебрегава, па што је најстрашније, баш и сама природа запоставља. Многима се не свиди она силна опширност — цепидлачене, које једино стручњаке може ннтересовати и такоје то учење до исцрпљења, ненотребно. Нарочито напомињу, да учење природе, не би смело бити међу четир школска зида. Па и против рачуна и геометрије, чују се гласови. У првом реду, отворени су иротивници огромном материјалу ових предмета. Држе, да би учење трговачке рачунице, било много савршеније и корисније од једног дела толико мрске алгебре. У опће, омладина нагиње реалним иредметима и сва без изузетка воле г е о л о г иј у, х е м и ј у и з в е з д а р с т в о. Од ц р т а њ а се не туђи омладина, али наглашује, да не треба наваљивати, него овај предМет ирипустити онима, који имају за то воље и дара. Учење науке о здрављу, не држе озбиљним и основним, али наглашују, да једино од предавача зависи, да ли ће се омладина заинтересовати за овај предмет. Учење гпмнастике, т. ј. како се ова данас предаје, држе смешним. Осуђују непотребно вежбање по неком пропису и реду. Пријатељи с.у слободног вежбања и игара, по угледу на Енглезе. Једном речи, ђаци нису задовољни са данашњим начином обуке у средњим школама. Па, ма да у нечему и претерују, ипак им се мора признати, да имају право, када кажу: „да средње школе овакве какве су данас не спремају за живот!" Имају право када тврде, да многи део времена,- од оних осам година, у лудо страће. Осим овога, изложени су многим душевним напорима, узбуђењима прилп*

ком дељења оцена, испита и т. д. Уз то, наклоност извесном предмету, односно вештини, не само да се у омладини снажи и потпомаже до усавршавања, него се очито са врло незнатним изузецима, још у зачетку пригушује. Па, да ли после свега овога, да се још и на даље напушта мисао о потребн реформисања средњнх школа ?... А како стојимо са основним школама? Претовареност, застарели појмови, скучавање индивидуалне слободе учитељеве; спречавање учитељства у извршењу напредннх идеја; омаловажавање учитељског сталежа; запостављање учптељства, напуштање свега и свакога, на школу и учитељство, — то је данас на дневном реду. Саборје на окупу. Његова је дужност на прву месту, да поради, како би једном и нас остављене, сунце огрејало, а то ће бити само онда, ако сабор сада донесе уредбу по којој би се за будуће на веки осигурао извест а н б р о ј вирилних ч л а н о в а у ч итељских посланика; ако сабор установн сталну школску анкету, којој бп била дужност, да из основе реформише наст-аву у основним шк0лама; среди учптељски положај у друштву у опће и посебно; тачно о б е л е ж и д у ж н о с т и п п р а в а у ч и те љства и ослободи ово, од претераних и неоправданих дужности, које су данас на учитеље натоварене. Кад би наш ђачић из IV., или У. разреда знао речима изрећи, оно, што у души осећа, за извесно би учитељ добио најправеднију потврду за оправданост силних вапаја, протпв неправде и насиља, под којим стење и оно и школа, т. ј. деца. Прва и најсветија је дужност дакле нашега сабора, да одмах нађ е пу т а и начина, к ако би на ступи о интензиван рад, око реформисања, како средњих, тако и основних школа.* Ж. Алексић.

* Згодних података за овај чланак, нашао сам у д?мократ. мађ. листу: „А VIIа§".