Školski glasnik

Стр. 301.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 17.

Скуппшша је поздравила председнике и часшисе усклпком;: Жпвели! Концерат са забавом. У вече тог истог даиа, одржаи је копцерат са забавом у простраиој дворницп Речеива хотела. Програм концерта донели смо у протилом броју „Шк. Гл." У учптељском певачком збору суделовали су овп учителш певачи: коровођа Ђ. Гајип, из Н. Сада. I. тенор. Н. Коларов — Гор. Ковиљ, М. Марковић — Мокрин, — А. Чиплић — Ст. Бечеј, Н. Рајић — Ада, Б. Ђурђевић проф. учнт, школе — Пакрац, Ј. Траваш — Костајница, II. тенор. Б. Херцег Сеита, П. Палошевић — Сомбор, С. Стојнћ Помаз, В. Мнхајловпћ — Бечеј, I. бас. Ж. Стефановић — Товарпшево, Љ. Милованов Бечеј.. Т>. Цвејнћ — Сомбор, Т. Касапнновић Чуруг, II. бас. Ј. Лаковић — Бегеч, Д. Петровић — Арач, М. Хаднађев — Бечеј, К. Драгосавац — Кусоње, С. Пирошки—Бечеј, Б. Стефановнћ — Д. Сентиван, С. Теодоро-, вић —- Варјаш. Уз то декламатор Коста Пен шић из Ст. Шова. Забава је била ванредно лено посећена. Мноштво учнтеља и врло леп број угледних новосадских грађана, уз присуство високопреосв. госп. епископа Мптрофана Шевића, уживало је у складном, лепом уметннчком певању учптеља и гимназиста конвпктовнх пптомаца, који су певали под управом свог коровође младог Ђурпчића, сина учптеља Мил. Ђуричића пз Чуруга. Допадању није било краја како после иесама, тако н после декламације Батине, којгг је морао поново декламовати. А кад мале гимназисте приказаше из Малог Позорпшта, комад „Немој лагатп," тада сва иублнка живо изазиваше писца Мих. М. С т е в а н о в и ћ а, учптеља из Београда, којп је био присутан као гост на овој скупштини и конвиктовој слави. Поред тако лепа морална успеха, забава је постпгла и леп матерпјалан успех, јер је чистог прихода остало конвикту К 959-37. После забаве развила се игранка и весеље као бујиа река све до 3 сах. пред зору, док је једапвелики део учитеља због недостатпог простора, ирешао са гостима из Београда у хотел Јелисавету и тамо са више угледнихграђана. развио право српско забављање, где су млађи уз иесму свирку и нгру, а старији у братском складу и пријатељском разговору, П])0ве,'1и пеколико часојва, којп ће свима остати у красиој усх

Скупштини и слављу конвиктовом стигло је и много брзојавнпх поздрава, од којих у овај мах спомињемо ноздрав наше учитељске браће Чеха. Председништво средшињег удружења чешких учитеља и редакција „Чешког Учитеља" у Прагу, послали су овај брзојав: Бгагј ћгаШ! Ргојелијеше ки к1а\'по«Н уаи исанг а га(1о«1 /,е рго ћ1аћо иеНеккећо н1а\'и ауерошое н1а\ г Не па гак1а<1 ћишапКу. Ргејете те узет р1пепо г(1аги. 1*ге(18се!п 1 е 1 \ Г о у.ет. ик^геЈнЈћо 8ро1ки јеЉо! исће1бкуећ а геЈаксе „Сез. 1Јске1е" V Ргаге. Тако је завршен рад скупштпне н славље Конвикта, чиме се учитељство може поиоснти и пожелети, да споразуман рад учитељски, тече увек тако складно и братски, негујући те врлине у својим млађпм учитељским нараштајима, међу којима ће се многа млада снага иуна живота, осоколитн оваким радом на нстрајне подвнге, да временом прихвати п још више и видније дигне стег учитељског споразума, солидарности и рада, како на нанретку школе, тако и своме напретку, н тиме стварати све боље услове за просветип напредак целог српског народа, а у њему култнвирати и упућиватп на прави пут и оне своје другове, који у слабостп својој поклекну обманн и сугестији и таких иидивидуа које тргују с душама. М.

Из ораксе.

Олакшице код учења читања у I. разреду основне школе." Ни досад није бнло лако учитељевати. Но, од кад је ступио у жпвот ,нови школски закон, учитељевање је постало, ни мање, ни више, већ баш: „мука жива!" Силни су то захтеви, који се траже од нас! Не узнмају се у обзир: ни деца, ни време, ии физнчна снага бедног учитеља. Пс-такнута је сврха. Она се мора постпћи, на: како било. Ко год није, баш садг, осетио ()ва) најновији, претбшки терет, тај нн близу није кадар појмити, шта значи то: данас

бити учитеЈвем!

овој својој наклепој муци

не остаје нам друго, већ да се самп до! ' Иако имамо ноеебно митл»ен>е о методици прве наставе у читању и пиеању, доноеимо овлј рад г. X Терзиног, не би ли ногакли и друге методичаре да о овоме и о другим новијим методоким поетупцима развију раеправљање. Ур. „Шк. Гл. ц .