Školski glasnik

Стр. ЗбЗ.

ШК0Ј1СКИ ГЛЛСНИК

Бр. 20

Члан 23. Учсшпш. који желе да приватно иолажу испите у основној школн, дужни су подпети документе о годинама и ранијем школовању .ако су га ималн. Овај се исппт полаже пред комиспјом, коју образују иајмање два учитеља. На име таксе плаћаће члановима комисије по белу меџидију (4 динара), а школској каси две беле меџидије. Такса се рачуна за сваки разред посебице. Сиромашни учепици ослобађају се те таксе. Приватнп испитн држе се само почетком или крајем школске годпне. (Наетавиће се.)

Педагошка преглед. Турске школе. Сваки мухамеданац сматра за своју религпозну дужност да своје дете иошље у т. зв. Мектеб-школу, а после баш ако .је потребио онда и у друге школе, које постоје од 1878. г. У Мектеб школп се предаје искључиво веронаука управо неколико верских правила. Ако смо на испиту веронауке чућемо свугде једна и иста питања и код оних од 6 година као н код оних од 17. година. Н. пр. „Које делове тела има сваки Турчин дневно пет пута да пере'?" Или ово пптање: „Колико пророка има?" Изреке из корана говоре арапским језиком, али тек по неке речи умеју превестн на матерњи језик; но свака изрека им се протумачп. Када ђак свршивши ову прву школу после 3—4 године, из ње изађе, знаде само из корана читатн. Нити рачуна, нити писати на свом матерњем језику научи. Проииси религије траже од сваког муслтшана, да знаде читатн из свете књиге. За предвежбу употребљавају неку врсту буквара, у ком се на свакој страни на горњем делу налазп по једна изрека, коју ученици не уче. Последња три листа мора да садржавају необичне поуке, јер Турчин продавац буквара та трп листа исече, ваљда да странац не дозна шта се на њпма налази. Пре-. врћу листове и читају као и Чивути с лева на десно. У школ. дворани нема скамија, него учен тттти седе на земљи или на клупама са прекрштепим ногама. Само за учитеља се налази мпндерлук, на коме или седи илп л-егие, а

никад пе заборави на цигарету. И гостп могу ту место заузетн, а бивају и кавом послужени, Ученнцп држе књигу корап на ниским шамлицама, палакте се, непрестано мичући тело напред и натраг, а при том гласио читају. Сви чптају у глас, учитељ с њима п поправља их, баш као учитељ музике кад чује рђав глас. Књигу коран, коју често од дедова насЛеђују, високо штују, и ако би случајно иала на земљу, поднжу је, брижљиво очисте и њоме додирну усне и чело, да тиме докажу, колико је поштују. Код куће се' чува на за њу одређеном месту. По више година читају само коран, а по неки слабе главе ђак не напредује даље од срицања, Не употребљавају слике, мапе нитп какве моделе, што би им оштрило ум, јер то коран забрањује. Ни за сам почетак читања не употребљавају већа писмена, да олакшају деци. И чудновато је да овака деца кад дођу у страну модерну школу ипак могу да напредују. Шта више у средњнм школама често су далеко бољи ђацп него деца друге пародности. У опште је народ на југу отворепе главе. Школске дворане су им чисте, а то је отуда што обућу остављају код школ. врата. Ученици добијају одмора за прппрему прописаног прања, за припрему полудневне молитве и за разоноду. У школи остају до вечерње молитве, која бива после подне око 3 часа, а ручавају хлеба, којп собом доносе. Примање новога ђака у школу је свечан догађај за сво суседство. Мати га је лепо обукла и дала му сопственом руком израђену торбу, отац му купи нову обућу, а црвени фес даје очистити п испеглати. Од свију највпше је узрујана мати, кад отпрема дете у школу, непрестано му говорећи, да ће она имати двадесет срдаца, толико исто душа, само ако он буде добро учио. Пошто су муслпманке већином доста необразоване, то им јако имионирају већ и она знања, која им деца до.бију у првој школи. Пре него што пође дете у тпколу моли од матере благослов, а ако има мајку, онда га ова одведе у школу, да би му бајаги тиме ум ојачао. Учитељ је већ за времена добио поклон. Прво отиду у цркву да очитају молитву и тек после тога одлази у школу. И сад добија учитеЉ поклоп од родитеља у готовом новцу, а мати доносп друге поклопе. Јбш отац об-