Školski glasnik

Нр. 20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 346.

рочито разлика тог наетупања код дечака и девојчица; док је то доба код мушких у раздобљу од 14- -18 године, код женских. ирема њиховом раннјем полном сазревању, пада у доба између 10—15 године. Нов би проналазак био, да периоду пубертета претходи нека друга фаза развића, која претежио има карактер прибирања снаге за наступајући преокрет, дакле неко више или мање доба потпуног смиривања, које би се могло звати епоха препу бертета. То доба је код девојчица између 7 и 10 године и у пуној снази се налази, више него у дечака; бива да се код ових и не опажа; оно пада, према каснијем сазревању, у доба између 10—14 године. Добни иапредак душевне радне способности у епоси старости од 7—18 године, показује дисконуитет, у којој се фазе брза напретка мењају са лаганим напретком (или правим мирним стањем.) Свака фаза обухвата више година. Ови закључци одговарају потпуно општим погледима, који су нарочито последњих деценија иостали предмет темељног испитивања, а то је перио дицитет душевног живота. Држи се као да је утврђено, да се развиће психе не изводи равном мером, него неједнако (наизменично, таласасто), да постојн стална промеиа између делатиости и мира, између прибирања снаге и малаксалости еиергије. Према томе да има тих вибрација од неколико секунада, часова, дана п године, а уз ове да могу бити и периоди од више година. Ова Штернова теорија има у себи доста вероватности. По њој би питање о коедукацији било већ сасвнм решено. Остаје још питање, да ли се различност у психичком развитку стално тако јако испољава, као што се показало у покушајима, Ебингхаузовим и нарочито Штерновим. Ако је тако, то би заједничко васпитање било насиље према омладини, јер бп се душевни напредак у једном периоду неприродно одуговлачио, а у другом вештачки подизао. Пошто нема упоредна материјала. за даље проучавање тог питања, то остаје као паралела само

искуство педагошке праксе. Ова не говори у опште за то, да се степени развића у оба пола стално тако знатно разликују, као што су констатовали поменути иетраживачи. У пракси долазе најразличитије појаве. Нма мешовитих разреда, у којима су на средњим стуињевима девојчнце далеко измакле дечацима, а бива често да се на највишем ступњу констатује знатна предност у дечака. -Један веома спреман, и оседео учитељ у паралелним разредима тврди, да је немогуће у најстаријем разреду девојчице тако унапредити као њихове вршњаке дечаке. Да се дође до исправних резултата мораће се још иајбрижљивије, на што већем броју ђака чинитп истраживања. Но ири томе се не сме превидети питање, колико су се заједничким васпитањем у оба пола степени развића међусобно приближили. Више свега не сме се изгубити пз вида један чинилац (који је у великој мери подесан да повољно утиче на душевни развитак ђака) а то је: вредноћа, утакмица, која ће се заједничком наставом потстаћи. Но крај свег добра, не треба сметнути с ума да се у овоме може и претерати, тако да може бити душевне и наравствене штете. Од овога је назора важнији један други који се у новије време јако истиче, то је васпнтање. У Америци је скоро сасвим спроведено заједничко васпитање оба пола п као што се у јавности тврди, „нико више не мисли озбиљно, да децу дели по полу. Успех је све приговоре сузбио; јер се ои састоји у ништа мањем него у благодатној моралној хигијени. Американски дечак и девојчица од шесте су године другови. Много пре него што дознају за полну разлику, склопила се међу њима веза човечанске солидарности. Оии међусобно деле радости и бриге школског живота; уче се упознатн своје .јаке п слабе стране; уче се међусобно помагати и имати обзира једно према другом. Душа им прима подједнаку храну: У дневном саобраћају умањује девојчица своју бојажљивост, а дечко своје дивљаштво. На место тајне долази поверење, на место радозналости наступа самошзнање природних разлика, Каква *