Školski glasnik

Стр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

клада и пзвора и предрачун свпју потреба учитељске школе. Главна управа срб. нар. школа стављаће своту учитељским школама потребие припомоћи у просветни буџет, а но саборском одобрењу издаваће је управа срб. иар. фондова из сабором означених извора. § 171. На осниваље физикалног кабинета и осталпх апарата уз споменута учитељишта издаће се нри почетку иосебпце 400—-800 ф. из клирикалног школског фонда, а за умножаваље годишња мања свота ио потреби. § 172. На умножавање .библиотеке и учевних срестава издаће се ири учнтељској школи у Пакрацу пз иочетка 1000 ф. а доцније за обе учптељске школе но 200 ф. из клир. фонда годишње. § 17-3. За нзображење професора учитељске школе постоји једна стална штипендија од 800 ф. Гл. школска управа расппсује стечај за попуњење ис-те штипендије и одређује услове иод којима се иста издаје. § 174. За даље изображавање већ постојећих професора учитељске школе, издаје гл. управа срб. нар. школа 300 ф, годишње на иуговање у стране земље. § 175. Српска народнавшна п ннжаучптељска школа стојп под непосредним надзором главне унраве срб. нар. школа. § 176. За економну администрацнју учитељске школе именоваће главна управа срб. нар. школа прп свакој учитељској школиједног старатеља и означпће нарочитом наредбом делокруг му. § 177. Главна управа срб. нар. школа иредложиће у споразуму за учитељским збором правила за мировинуучитеља учитељске школе на одобрење срб. нар. сабору. Та правила важе као саставни део школског закона. (Наставиће се.)

З^љопос у основној школи. написао Ђорђб Петровић, учитељ Земљопис је наука, која нас упознајепростором и свима појавама на земљи и небеским телима, дели се на разие гране: 1. Фиаикални земљопис, који се бави спољним природним појавама на земљи;

2. Математскп земљопис, који са математскнм посматрањем опредељује положаје, величине и облике тела; 3. Геолошки земљопис, тумачи садање стање земаљског тела, доводећи га у везу са прошлошћу; 4. 1) П 0 л 0 III К II 3 е М Љ 0 IIII С ИЛН ОПИС биља и животиња, стање њихово, распрострањеност и корист; и 5. Средшпте свију тих наука — човек п човечанствоу вези са просветним, економским, политичким и историјским земљописом. Основна пткола има да упозна своје васпитанпке са гранама ове науке у оноликој мери, у колико разум и способност дечија може исто градиво да свати, У овој науцп има дете да се стручно образује п на основи стеченог знања да се спрема н васпитава за будућег човека. Нпсу у нас сви педагози једног мишљења: коју од горенаведених грана земљопнса треба више гајити у основној тттк оли. Бво само један прпмер пз наше околине. Док се код нас математски земљопис тши никако плп .у врло малој мери обрађује, а политички п сувише, сам Дистервег вели о томе речпореч ово : „Од сваке школе треба тражпти, да ни ј е дн о г с в о г у ч е н нк а не отпусти из школе, који није стекао зиања о небу и његовим дпвотама. Ја сматрам да је математски земљопис круна и савршенство земљописног знања. Као што се жпвот бесмртне душе, вечност, уздиже над земаљскпм, тако стоји математски земљопис над физичким, политичким, као нешто трајно, неироменљпво п величанствено, над кратким и променљивим." Овако узвишеио мисли Дистервег о математском земљопису! ТНто земљописној науци у нашој основној тпколи није дато оно место, оно градиво и онај број часова, којп му по важности п праву пртшада; што методскп поступак није развпјен у савременом духу и што учитељство нема на расположењу сва потребна средства за што савршенију обраду овога предмета, лежи у првом реду узрок у томе, што се ова грана науке код нас ннје развијала систематски, што су уџбенпке писали људи, који нису били ни методичари, ни стручнп педагози а најмање, практични учитељи, те је тако овај предмет дошао на последње, уместо да му је после