Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК лист за школу и учитеље

Бр. 5.

У Новодо Саду, 15. (У \арта 1911.

Год. Ш.

САДРЖАЈ: Доситеј Обрадовић. — 0 могућности систешатског васпитања. — Постанак „Шк. Уредбе" од 1872. год. — Преглед закона о изменама и допунама школ. закона од 1904., у краљевини Србији. — Поводом Нацрта за Нову Школ. Уредбу 31 срп. нар. шк. у Митрополији Карловачкој. — Педагошки преглед: Светски конгрес и питање о домаћем васпитању. — Из школске самоуправе : Бачка епарх. скупштина. — Преглед књига: На ствар г. Терзину, од Др. II Радосављевића. — Белешке. — Нове књиге.

Доситеј Обрадови+» рођ. 20. окт. 1739. | 28. марта 1811.

Српски народ чини стогодишњи сиомен ца, Доситеј је истакао за излазну тачку, ако од смрти свог великог учитеља Доситеја. Се мисли доћи добру и срећи, јер „ваља Кроз свесне народне редове, струјизахвални осећај великом мислиоцу и просветитељу народном. Све просветне установе узеће на себе свечан облик, да се достојним покажу такова врсна сина свог. А Доситеј је био врло скроман, он није био човек од фраза него од дела. Онје имао топлу жељу „да наша деца и унуци бољи и паметнији буду", и та топла жеља нашлајеизраза у свакој реченици његовој. Његов је правац у раду био „совет премудрога Питагора: да се к себи вратим, да у себе дођем, и да размислим, откуд сам на ови свет дошао, што сам у њему чинио, и куд мислим поћи". Икад је с те тачке пошао први мује поклич био: „Воспитаније младости — ствар је најнужнија и најполезнцја

Доеитеј Обрадовић. чловеку на свету, будући да од ње зависи че „лажу, н сва наша доброта или злоћа, следователно п сва срећа и несрећа, колико телесна толико и душевна; за које родитељи највише ваља да се старају, да добро воспитаннје чадом својим даду." Добро домаће васпитање, дакле, тај постулат и садашњег напредног просветног прав-

се мало и усудити и почети мислити, како ће људи на сто година после нас мислити, ако нисмо ради, остати всегда у првој простоти и детињству." И кад би у иравцу тог и осталог учења Доситејева, разгледали бар мало у прошлост шта смо учинили, да то учење Доситејевопостане живо дело, једва да би смели изаћи на суд пред великог народног учитеља. Нарочито ми који прослављамо његов стогодпшњи спомен. Светла сени великога учитеља, пред тебе долазе да се поклоне моћни н слаби, умни и ништи духом, долазе људи од науке и онп неписмени. доћи ће заточници истине и правде, али ће доћи и књижници и фарисеји и они, за које ти реистину светлу као сунце под ноге бацају, притворно и лицемерно за атар пишу." Данас је модерно доба. Стидно је не бити у опћем слављењу великога учптеља, проповедника вечних истина, а није стидно на сваком кораку свом радити противно том мисаоном учењу. Стидно