Školski glasnik

Стр. 75,

ШКОЛСКИ ГЛЛСПИК

Нр. 5.

посао повери учитељима с тнм, да учитељи сваког просветног округабирајуса ми надзорнпка, кога би мннистар само утврдио; ј ер такав јевтин надзор од учитеља пружа државп внше м огућностп дапоштено плати с в ој е у ч н т е љ е. Недати учитељнма тај надзор, тај једини аванзман у тој струци 3 Н а Ч II И ћ II О Т в 0 р е II О II р 0 Т II В у у Г Ј1 вдацелога реда учитељског, а убиј а т и н е к о м е у г л е д п о д у з и м а т и м у све почасти у друштву п пначе, то значиубијати у њему и иоследњи атом патрнотизма. Кад дапас и учит е љ и п р о с в е ћ е н е Н е м а ч к е т р а ж е н а д з о р о д у ч и т е љ а, о п д а п р е д у х итримо Немце бар у том погледу. IV. Учитељска служба у цркви. — Учптељ мора да радн шест дана недељно у ниској и загушљивој учионици, где смрди п распада се органска материја од мокрих и пресних опанака сеоске деце, како школска прашина и све остало утиче на учитељско здравље, то је већ нознато п нама и нашим лекарима, који врло често дају учитељима поштеде од рада. И, када учитељ шест дана мора предавати ђацпма „живим го_вором," предајући ђацима н повећи број песама црквенпх н световних, онда је право и Богу драго да и учитељ бар седмога дана одморн своје говорне органе и своје трошпе грудп, а не да одслужи тежу половину дужности у цркви. Некада се учило у основној школи само читати, писати п Богу се молити, те је онда и могао учитељ служити са попом у цркви, алн је данас дух времена натоварио толико предмета учитељу на леђа, да му је апсолутно немогуће да више вршп п клпсарске дужности у цркви, што данашњег учитеља (модерног) и понижава. Треба учитеље поштедети једне овакве туђе дужности, па би лекари много мање давали учитељима поштеде од школе, а не, као данас, просветна управа криви лекаре што дају учитељпма боловање. Учнтељнма је доста што раде наставничке и управитељске послове (тако рећн) бесплатно, доста пм је што ће сутра, као војпици окренути прса пепријатељском куршуму; доста им је што од своје платпце нздржавају војне вежбе, што поп све не мора, те према

томе н Богу би било криво кад би се и даље учител> гонио да врши клисарске дужностп у цркви. II учитељ је родитељ, те је и њему потребно да бар седми дан посветп својој породици и да обиђе културие установе, којпма је учитељ душа па селу. Св ц р аз л о зи д а н аш њ е га д у ха в р е м е н а н м п е р а т п в н о н а л а ж у, д а учптељи о д сада имају оне дужностипремацркви, кој е имај у и н аставници осталнх пижих и вишпх шк о л а. V. Учитељска сталност у једном месту. Ни једном реду чиновничком ннје потребна толико сталност у једном месту службовања, као што је потребно учптељу, чија се вредност нма ценити ио томе, кад му се створп могућност за рад, колико је за 1 .5—20 година (боравећн у једном месгу) могао крепути културни напредак у својој општпни на селу. Учитељ у маси нашега сеоскога- народа има тешке и узвпшепе задатке, задатке које нема ни један учитељ које друге државе, а о тим задацима нећемо овде ни говорити, јер би се о томе могле читаве књите пнсати. Д о с т а ј е н а п о ме н у т и с а м о т о, д а је учптељу сеоском немогуће радпт н с а в е с н о у ш к о л и, п о д п з а т и у с елу Зем. Задруге, Сеоске Читаонице С т р е љ. Д р у ж и н е-, П р о д у ж н е III к о л е, Културну Лигу и т. д. Ако његова с т а л н о с т с т о ј и у р у ц п к а к в о г а к м ет а, и о с л а н и к а и М и н и с т р а. Ако збиља хоћемо сеоски народ да је писмен, да је моралан и да је културан, онда морамо законом прецизирати сталност учнтељску. Стога смо мишљења (придружујућн се овогодишњој учптељској резолуцијп), да се казна премештајем укпне, а да се учитељ може преместпти од стране министра само онда, ако би учитељ бно осуђен од судова за бешчасна дела до три месеца, ако их је учннио у месту службовања. Учитељицу и учитеља, кад су у браку, да не може мннпстар ни у ком случају раздвојити. Кад је већ законом заведен конкурс за места (и учитељ плати државп два пута таксу за место) опда је апсурд да пеко може пз политичког ћефа отерати учитеља нз места добивеног конкурсом, а у коме је учитељ тек отпочео рад на култури народној.