Školski glasnik

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 158.

лист за основну школу. У тому је комисија ирпхватнла ова три начела осповног образовања: релпгнозио-наравствепо образовање, љубав домовинп п давање ученицима основног знања. Главна јс сврха, да основне школе својом оргапнзацијомп програмом удовоље општим економским ннтересима у складу са религиознпм н нородичним приликама дотичног становншнтва. У оргапнзацији школској одређено је, да основне школе спадају нод старање мннистра просвете; осиивање школа нзводе школскн савети, издржаваоци школе п школска старатељства. Чисто наставни део спада у компетепцију педагошкпх савета. Органима министарства, директорпма и инспекторнма основних школа, спада само надзор иад школама и уз то нарочито у оним местпма, где школ. савети ннсујош уређенп. У таким случајевима, делокруг њнхов полако ће се преносити на директоре и на инспекторе.

Учотељство. (Свршетак). С ј упштина српс^ их и хрватских учитеља у Загребу. Наставља се генерална дебата. Н. Тот чита свој говор, у ком осуђује владу, која је својом осдовом учитеље заварала, и Радића, кога зове шуфтом и комедијантом. (Бука. Предс. оду т зима говорнику реч, јер вређа достојаЕ1ство скупштине. Уједно одређује одмор). ТуриЛ иредлаже, да се учител.ство не изјављује ни за ресистенцију ни против ље, него нека тражи начин, како би у садашњој иовиншци (Доле!) У највећој галами ТуриЛ одустаје од речи. Председник одређује одмор. Иосле одмора председава Д. Трсгењак. Он ирво констатује, да неиримање резолуције центр. одбора не значи неповерење одбору. (Повици: не значи!) а онда ставља на гласање резолуције. Прима се резолуција Еелерова за подлогу снецијалне дебате огромном већином. Затим се резолуција тачка по тачку прима без дебате, само се у оном иасусу, који протестује против Радићевих инсулта на учител>ство изоставља име С. Радића. На предлог АнатолиХа и Пестичека додаје се резолуцији, да ће пасивна ресистенција нрестати, кад се учитељски приходи уреде као код других чиновника њихове наобразбе. Мадријан тражи, да се тачно одреде, које су то Функције које треба учитељи да напусте. Предлаже, да се апстиненција не нротеже на оне крајеве у којима је хрватски и ернски елеменат угрожен од странаца. Доленац препоручује, да се са ресистенцијом причека, али буде извиждан и онемогућен му говор. Херман говори против ограничења реси-

стенције. Муха разлаже, како је потпуна ресистенција у национално угроженим крајевима убитачна. (Вука). Стахуљак предлаже, да се и оргуљање и иојање изостави, док сс нристојно не награди. Прима сс. Стахуљак даље предлаже, да се изабере један сталан одбор, који ће сс бринути за намештања учитељима, који буду наиустили своју незахвалну службу и који ћс одвраћати младиће од нреиарандије. {Прима се). У 4 сата носле подне настављена је седницаГ. М. ЋуриИ износи у краткнм нотезима историјат Савеза. Савез је био основан и почсо радити ; нокрепуо јс био и лист, за који су и стручњаци признали, да је био један од најбољих српских недагошких листова. Али дошли су бурни дапи. Сриеки противници су ударили у нрвом реду на њсгове просветне раднике, учитеље. Савез је распуштен, друштва растурепа, имовина заплијењена и уништеиа. Прошле године сс Савез онет прснуо на нови живот. Да се стекне једна чврста иодлога за организацију, којој се нећс моћи догодити оно, што сс догодило Савезу пре три године, одбор Савеза је на својој конФсренцији од 6. (19.) маја прошле године закључио, да се оснује „Сриека Учцгељска Штедусница деомлчареко друштео у Загребу. Основна главница друштва била би 100.000 К, која би се делила на 2.000 акција, а свака акција ио 50 К номиналне вредности. Акције би гласиле на име, а унлаћивале би се на овај начин. Од номиналне вредности приликом уписа 17 К но акцији, а остатак од 33 К у два једнака оброка, и то најдаље за 1 годину дана. У име унисшше и оснивачких трошкова имало би се уплатити од сваке акције по 2 К. Накои иодмирења освивачких трошкова, унео би се евентуални вишак у резервни фонд. Све уплате као униснине и ирви оброци акција имали би се изравно нослати на Срнску Банку д. д. у Загрсбу, која би све примљене своте укаматила, од дана уплате до почетка рада оснивајућег друштва са 4% чисто. Сви, који желе уиисати акције, треба да се јаве г. В. ВукдраговиКу. учитељу у Окучанима. Г. Д. ПоповиД, преноручује ову основу, али исправља је у толико, да уплата акција не треба да буде исплаћена у року од годину дана. Г. Ј. Орешчанип , разлаже, да је немогуће организацију српских учит. друштава извести на другој нодлози, јер влада неће да потврди правила. Нада се, да ће данас, кад је очито, да се организација може извести само на материјалној подлози, предлог одборов бити примљен и проведен. С. ГадиИ. (Ириг) у нолетном говору позива другове, да ириступе делу и да још данас сви ирисутни уиишу акције. (Бурно одобравање).