Školski glasnik

Отр 199.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Пр. 11.

више, „нешшице" дириула моја критика. -Сам се одаје. г 1овек мирне савести ие боји се пајжешће критике. Место да је ћутао и иокрпо се па моју прву и сувпше учтиву критику оп се сада вајка и изгледа му да сам заборавио шта сам првп пут писао о његовој дидактицн (о, како су му пријали онп моји релативитети!). Али тако је. Људн који варају себе и свет н који пошто пото хоће да пмају неке научне и оригниалне иретензије, долијају кад тад. Нублика се да варатп једном али не увек. И тако Терзин сам себи истера ђавола. Али, поред обе његове „полемике", менп нпшта друго не преостаје, до ли да га поново људски опоменем: II опеш — на сшвар г. Терзину. 2. Г. Терзин до садније узео у обраиу ни једанједини проблем којисам критиковао.Менн је то сада иотпуно јасно — оп није кадар ни браннти мислп што је пзнео у својој дидактици, јер их он пема нити их је икад имао. Акоистакне ма једну циглу дндактичку истину свога дела што би била његова, ја сам готов да за навек престајем говорити о његовом књшкевном педагошком раду. Ја мпслим да би то њему највећа радост била. Али, кад он н јавно велп, да је његово чпсто лично право, које ће пстине узети за подлогу свога рада, онда ми пе преостаје пишта друго, до ли да бодро пазим и на ту нашу педагошку кугу. У дндактпци као п у свако.ј другој науци нема таких лпчних права. Тамо експериментална педагогпја и експериментална дпдактика иду за тим, да изоблпче све оне школске кадије, ко.ји дидактнку узимају под неку аренду, н учитељима ђацпма прпдикују пачела, која нп они сами не могу објаснити нитн су икад настојали да нх објасне, а нитп су способни за то. То су они људи, који се ките туђим перјем, и поврх тога пмају толпко моралне куражп да уображавају да у- свет доносе нешто ново п тазе. Ма то није нп педагошкн еклектицизам г. Терзину. 3. Можда не бп ни реагирао на овај Терзинов „одговор", да се у њему не скрива једна врло рафинирана „исправка". Терзина нече што сам му црпо па бело доказао како плагијира. Али то он не признаје, па публици тврдоглаво вели: „Ко хоће нека верује, ко иеће — не." Јест, алп факта су така да се не може говорити о каквом веровању или неверовању, јер је све то доказом поткренљено.

У том чланку: „На ствар г. Терзину" ја сам рекао дајс Терзни узео неке дидактичке мисли пз мојпх шкрипата, које сам као учитељ сомборских препарандија припремио за своје ђаке. Ту сам нарочито опоменуо публпку: „Ако не верујете заиштите та хектографисана шкрипта у једпог од мојпх бившнх ђака . . . па ћете се уверитп да је Т.скоро дословце узео онај читав пасус од десет редака. Немам те хектографисане стране (јер сам их у Сомбору дао самом Терзипу) али сам ту моју „Дидактику" изиео у нацрту у „Новом Васпитачу" (1907.). Мимогред речено та моја дидактика износп око сШотину штампаних страница „Васпитачевог" формата, а Терзнн вели да „још ни чуо" нпје да сам се с тим питањем „снстемацки бавио". Потпун иаслов тога рада је: „Нацрт дпдактнке на темељу експерименталне Пспхологије п Модерне Логпке". Рад је, додуше, пун штампарских грешака, али је у њему изнесена дпдактнка по којој сам предавао у женској н мушкој учптељској школп у Сомбору. Ту је посве јасно изнесепа истина, т. ј. ја тврдим да је Терзнн узео она дидактичка начела пз мојих хектографисаппх шкрипата (орпгпналнн рукопис бпо је у мепе) што сам их њему дао ирн поласку из Сомбора. Али Т. пе ће то да призиа, већ велп да сам му предао само моја скрппта из историје педагогије, п онда се досетио лисичији, па публику заварава како ]е апсурдум и говоритп да је он преписивао из „Н. В." од 1907. год., јер је његов рукопнс био код Школ. Савета у септембру 1906. г. Хвата се човек и за ову сламку. Алн нн та чизма не нде на дидактичку ногу. Терзин баш тпме сам себи потписује морално сведочанство. Ту не треба коментара. Најпосле, кад је Т. добпо та шкрнпта од г. Борђошког 6. априла ове године, нека јавно докаже да се наводп не поклапају с наводима из његове дидактике. Јест, у нме правде и поштења, молим уредппштво овога листа, да узме та шкрпнта п да публпкује односне наводе. Ако их је Терзин сада можда случајно изгубио (а не би ни чудо било поред оног снлног стручпог критичког суда) молим уреднпштво да се о тим шкриптима распита у којег од мојих ђака, и да се публика н тиме уверн какав је у томе поступак једног * Ја <ам тада у III разреду иредавао ,.дидактику" (а не педагогију, где еам, „у неком хум-бугу додиравао и дидактику"), а то је и наелов тих шкрипата.