Školski glasnik
Ст|>. 219.
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК
Ир. 12.
Слабо пазимо на децу. Пустпмо малу децу да нду гола н велимо: научена су тако! А људи се облаче у дебеле хаљине, пршњаке, кожух и др. тешке одеће. Боље иазпмо на живпну, него на децу. Краву и коње уредно очешемо, а о деци се не води, свугде, така велика брига. Собе су нам затушене. Слабо или никако нх не ветримо. Толико о здрављу. Друго је : просвета. Отимати се ваља, да нам деца уредно иду у школу. Ту ће се научити, да н после школе траже оно, где се може што научити. А то су добре књиге. Нек се научи: да ништа не радп, што је на пропает. Треће је: погитење! Треба се научпти; једно другом да оиростимо. Научимо се ноштовати једно другог. Чешврто је: економски напредак! Ово се може узети, као да је корен за остале 3 нотребе. Ово даје свему осталом хране. За то: требаТсе отимати, да што вредпије^адш-ш ал и да штедимо. На жалост, наше жене више светкују, иего што бп требало. Има ту: 7 громовних четвртака, младих петака, трапавпх среда, заклопите суботе п т. д.; све дани за светковање. Нпје ни чудо. Док смо били у задружном животу, онда смо се н сувише нарадилн. Сад се оПет одмарамо од оног посла. За то: тог се треба отрести. Још смо и расцепкани, позавађени. Да то слаби и убија парод, то сви видимо и знамо. Задруга је кадра, да иас измпри и да нас поднгне. У задрузн ћемо стећи способности за што бољи живот. Моћићемо имати у кући свега. Што внше врста имамо, тим је боље. Сами то неможемо. Кад се здружимо онда то пде лакше. У задрузи се научимо бити: сложнп, вредни. штедљивп и не завидети једно другом. После је говорио: Ђока Петровић нз Бремена. Све ово што је говорио Г. референт свему томе може се научнти у добрим новинама. У место политичких лпстова који само завађају свет, боље је узети: Здравље и Привредник. Кад то будете читали, онда на рогљевима нећете оговарати никог нн свађати се, већ ћете се лепо разговарати и мирно се разилазити. 8а тпм : Душан Радојчи// из Дуна-Сечуја говорио је о потребп нар. просвећивања. С тога предлаже, да се пошље представка на
вис. Сабор, да се учнтељи засебно награђују за држање аналфабетских течајева и да се шаљу најбољи учитељи у иноземство, као нар. питомци ради даљег изображавања. Сава Еанурић из Шнклуша говори о томе, да се виноградарство узме као извор заслуге, а не пак као извор претераном уживању алкохола. Стога би баш сами учитељи требали, својом умереношћу, да нослуже за пример осталима. Љубомир Лотић нз свега овог разговора изводн потребу оваког што чешћег, алн систематског договарања о стању народном. С тога вели, да би ваљало сами учитељи да се здруже, те да образују мање групе учит. удружења за. држање народних села и нар. забава. Ближа места по 5—6 да се здруже, па, преко зиме да, држе у сваком месту ма само и по 1 заједничко вече. Тим начином ће се мало електризнрати нар. живот. Тај посао, да се повери одбору овога збора, који ће гледати да се оснивају нар. и шк. књижнице. За тим је Светозар Радашин из Будима приказао спец. наст. план што га је израдио за ненодељену школу, а на основу садање Н. 0. Да бн се овај рад што боље иростудирао замољен је Св. Радашин да, како тај свој исто тако и један други спец. наст. план, што ће га израдити Ст. Стојић пз Номаза, све то, до почетка године да умножи у потребном броју примерака, иа да сваком члану пошаље од сваког ио 1 примерак. Тако ће еви чланови имати ирилике, да студирају исте снец. наст. планове, те да у пдућој зборској седницп, изнесу своје примедбе на псте спец. наст. планове. Стеван Стојић из Помаза прочитао је своју радњу о учитељској дотацији. Вели: од нас се данас траже многе дужности. Поред повећаних дужности и таке скупоће, наше плате су још увек мале. Не тражимо велике плате ! Већ материјалну обезбеђеност. Само онда може се Шражати од нас све, да радимо. После заједничког договора о овоме питању, решеноје: обратити се представком на всл. Срп. Нар. Саб. да се учитељи боље награде. Разлози: 1. скуие животне прилике: 2. треба учитеља тако обезбедити, да се сав може посветити свом позиву, а не да се мора растрзати, иа сто страна, само да заслужи онолико колпко му треба за нздржавање породице; 3.,