Školski glasnik

Кр. 12.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 218.

против учит. П. Окановића места дати, одлуку ЕШО. бачког разрешнти и упутити га да донесе одлуку на основи старе истраге, ауједно да поднесе и извештај на одлуку ШС. бр. 513./462. ех 1909. — На уток г. Душ. 1'ужића, учитеља новосадског, против пресуде БШО. бачког бр. 742./44Т. ех 1910. решено је казну укора променити у опомену. — У ствари притужаба министра богочасти и јавне наставе на наставну основу за српске нар. школе у Угарској решено је, да гл. шк. референт са чланом г. Михајловићем надопунн и исправи наставну основу и у ту сврху састави анкету. — На извештај ЕКонзисторије бачке од 26: априла 1911. у ствари заносизања н контроле управитеља више дев. школе у Новом Саду над катиетом не налази ШС. да је управитељ прешао свој круг рада и свога права. Закључено је на предлог ЕШО. бачког Ђ. Милићу , ум. учитељу, издати похвалну диплому за његов рад. Одбијена је молба М. Грујића у ствари накнаде за вршење референтске дужности кроз извесно време након изјашњења М. Манојловића. — На наредбу уг. министра богочасти и јавне наставе од 6. априла 1911. бр. 39958 у стварн забране вођења школских записника н на сриском језику, поднеће се представка. — Извештај управе карловачке препарандије о убирању школарнне узпма се на знање с том изменом, да се ученице Карловкиње за ову годнну ослобађају од половине школарине. — Истој школи препоручује се за употребу српска књижевност А. Гаврпловпћа и граматика Флоршицова за помоћну књигу; „Педагогнка" од Протића издаје се на преглед Н. Шумоњи. — Узет је на знање пзвештај управе учит. школе Пакрачке. Уједно се начелно одређује да се оцене из појања, певања и музике прн одређењу опће оцене узимају у обзир само у повољном случају, али оцена мора ипак задовољаватп (т. ј.) оцена н. пр. довољан из музике не може деловати штетно на одлпку дотичном ученику, ако бп је иначе добпо с обзпром на остале предмете). Примљен је на знање извештај гл. тттк . референтао инспекцијишкола, —Учптељпца Дракулићева на вишој дев. школп у Н. Саду оставља се и на даље на свом месту. — За управптеља исте школе поставља се М. Ђорђевић. — За преиарандију пакрачку поставља се и на даље

уцравнтељ Н. Шумоња, а за карловачку управитељ г. Диклић, под досадашњим условима; г. г. Тубиновић, Радаковић и Грбић остављају се п даље на пстом месту привремено и одређује се да за свршене слушаче унпверзитета нпје довољан за дефинптпвно постављање пспит за више пучке школе, на који се има изнимно узимати обзир само код учитеља. Позива се проф. Дечермић да положп псппт из слејда. — Расписаће се стечај за групу са природописом као главном струком у учит. школи у Сомбору. Осим овога решено је још доста других предмета лпчпе или мање важиости.

Срески зборови Седница учитељског збора будимске епархије. (Паотаванс.) Да се не би, како год, свет разишао, прешло се на тачку: саветовање о стању народном. Прво је узео реч: Љубомир Лотић, епарх. шк. надзорник. Говорио је за народ и о народу. Казао је од прилике ово ; Ми смо народни учнтељи. Не само за децу већ и за народ. Ми живимо и хоћемо да смо са народом увек, И добру и у злу. Желимо му помоћи. Новаца, истина, немамо, јер смо и сами сироти, алп имамо нешто више а то је: имамо поглед иа свет, искуство, имамо знање. Тим ћемо бити на услузи своме народу. Поучићемо га: шта да се ради, да н ми дођемо до бољег. Јер: Где год нас пма, морамо признати, слика народна нигде пије така, да можемо бити потпуно задовољпн. За то смо ми готови, да поучимо, унапредимо свој народ. Првоје: здравље\ Све је мање оних старих типова са широким плећима п грудима. То је отуд: јер сад се све продаје из куће, а пре се сав смок појео у кућн. Грабимо се да заслужимо новаца, а овамо тпме баш расипамо. Продајемо јаје, спр, млеко, живину. Кад се тако све прода, онда пестане иајбоље хране. Од слабе хране се разболемо. Онда за оне новце што смо добили од нродатог смбка, скупо плаћамо апотеку за то: инје добро продавати то, што се и у кућн може и треба да поједе. Особито не ваља ако се продаје за то, да се купују: скупе хаљине, свила и дукати. Ако се не хранимо добро, нема здравља, па нема ни раденика!