Školski glasnik

Вр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 222.

А сад да приступим свршетку. Како држим, да у овоме моме раду, са овим аналфабетом, има доста момената, који ће моћи интересовати многе млађе другове који ће сигурно и сами доћи у ту прилику да се лате каквог старијег аналфабете да уче, то износом цео ток овога обучавања, шат им буде од користи. Желео бих да п они учине радост другоме, па и себи на овај начин, као што учиних ево ја на сутону учитељске праксе моје! Све ово, што сам изнео довде, дало би се местимице и подробније описати те би још потпунпје било. Али ствар је и тако изишла опширна, те би онда још куд и камо опсежнија била. За то нека је сад доста и ово. Разуман ће наставник убрзо бити начисто, те ће се у свему знати брзо довити. Ово ни тако није никакво методично упуство. Ово је само један обичан поступак; како се може до цељи доћисаједним аналфабетом, без многог смишљања п премишљања о начину учења и о буквару.*) Сваки је наставник сам свој начин, а „у рукама Мандушића Вука, биће свака пушка убој ита !" . . . Тем. Мехала. Т. Костић.

Прегвд књага. Керез тадуаг „АВС" ез оказбкопуу а петтадуаг 1;аппуе1у1 е1ени пер1бко1ак II. овг1а1уа вгатага, бгегкезг^еИе 18гкгп1уеу Јапоз а хотћоп о'Г)Г. ке1. вгегћ ЈапИо кергокИегеи §уаког16 18ко1а ЈапИоја. — Мађарски Буквар и Читанка са сликама, за II. разред основних школа, у којима наставни језик није мађарски, саставио Јован Искруљев, учитељ вежбаонице правосл. срп. вероисп. учитељске школе у Зомбору. Каг1осга, 1910. Карловци. 8гег1) ко1о8^оп пуотс1а ИаАаза. Издање Српске манастирске штампарије. Ага 50 ДНег. Цена 50 пот. При тако важним реформама, као што је увађање, нових уџбеника, морамо добро отворити очи. Да учитељ има слободан нзбор и да је створена могућност утакмици, могли бисмо ваљда и пракси и времену оставити решење тога пптања. Алп Школски Савет не „одобрава" уџбенике, као што то раде друге *) Какав Буквар замишљам ја за аналфабете, казаћу и о томе други пут.

власти него их управо прописује и тиме искључује све остале — иако „издање српске манастирске штампарије" нијејош оно што је Сабор наредио, те „нити ће дохоци уџбеника ићи неокрњени на школе," нити имамо гаранције, да ће се из доходка једних уџбеника заиста издатп и они на које приватно подузеће не може жртвовати. Мађарске уџбенике још подробније морамо проучити, него остале, јер ако ти нису подеснп, не штетује само настава, него п учитељ, и школа и автономија. Буквар је основа свему даљем раду, те се код њега и на то мора пазити, што би иначе можда ситница бпла. Чак п са гледишта трајности се морају процењивати - а у том погледу нам накладник Искруљевог буквара даје робу испод сваке критике. Хартија крта, да ће се не само магарећије уши правити насваком листу, него ће се листови и искидати, пре него што књига постане непотребна. Корице исто тако јер је картон најлошији, што се да зампслити. А увез је заиста .јединствен. Погледајте — не кажем Лампелова издања, али макар и Јовановића „Чудо од буквара," или Терзинов буквар, па ћете видети грдну разлику. А цена је, свеједно, већа него у ових. А слова ? — Мислите, слова су бар добра. Јест, крупна су, штампана су још крупнија него у српском буквару, пстог накладника али рез да те Бог сачува. Имитира ронд писмо, па ти ту има неких углова, неких грба, баш као да се хтело, да се штампана слова што више разликују од писаних. Чак је и к (у првом реду) пошло за штампаним словнма, те је то једно слово и после текизнимно добро испало. Али писана слова имају једну другу ману: нису једнака. Исто к везано јеусредини водоравномцртицом, на Другој странп већ елипсом или косом цртицом. Патаје цртица некада довучена до главне црте, некада не, како кад испадне. У г је квака те дуља те краћа, одваја се од главне црте те на врху, те већ на половпнп. Исто и I) и V и мало и велико. Код к, 1, ћ, ћ горње трбусп нисуједаки; ко п ступчићи нису увекједнакораздалеко; код в тачка те додирује помоћну црту, те, не; { се пресеца те округићем, те тачком; 1» има три облика једно уз друго (на 7 стр. 1т1з ћ), а