Školski glasnik

Стр 234.

жпвчани систем, дошло се до тога да се после подне не држи настава. б.) Деца која из далека долазе у школу, не могу у подне да иду кући на ручак; морају се задовољити да проведу ручак ма о чему и то у лошем школском ваздуху. Иначе морају на врат на нос кућн и после подне исто тако долазе у школу. в.) Наставом после подне шкодп се здрављу и тиме, што нема довољно времена за сиграње у слободи, за купање у лето п за тоциљање у зиму. г.) Ако је настава и пре и после подне имају деца да превале један исти пут до школе четири пута, што код журења није освежаВање, него умор ; лети кад је јака жега и зими кад је јака хладноћа може то бити опасно по здравље. д.) По децу је опасно ако у сумраку ИДУ кући. ђ.) Чпшћење школске собе кад су кратки дани, мора се по сумраку илн прн светлости обављати, с тога није какво треба. е.) Зими смета настави по подне незгодна светлост (облачно или сутон). ж.) Ако се томе хоће да помогне укидањем одмора између часова рађа се друга незгода, јер је сувшне дуго н за ђака и за учитеља да настава траје без прекнда 1 3 Д часа. з.) Домаћи задатци морају се сувнше касно радити. и.) Родитељи пе могу се с децом испомоћи у домаћем послу. Ако се преко подне испомогну то смета настави по подне, п ако деца после ње чувају млађу браћу и сестре пли испомажу у домаћем раду, то смета или домаћем школском послу или разонодп дечијој. ј.) Сваки учитељ потврдиће пз свога искуства, да су деца по подне трома п сањива. Гимназијски управитељ Вагнер у свом сппсу „Настава и умор" (стр. 129.) вели: „Са педагошког гледишта мора се настава по подне оценити као без вредности. Сваки учитељ, који је држао наставу по подне зна, какав се оловни терет шири по целом разреду." II удружење „Немачка средња школа" у Прагу наводи у једном своме поднеску аустријском мннистру просвете: „Нека сањивост иојавнла сеупрвом, а потреба телесног кретањаудругом часу; ова друго често тако, да су у ни-

Вр. 13.

жим разредима и највештпјп предавачи са велпким напором, једва одржали нотпун мир." Кад на то све погледамо, видимо много крупнијих п снтнијих сметња, које су на путу подељеној настави. Па како је то да се поред свега тога, већ давно ннје прихватпла непрекидна настава? Не долазили се ту до тога да и она има своје недостатке? Свакојако тога има п ми ћемо изнети и њене добре и лоше стране. Недостаци непрекидне наставе: а.) Приговор је да нет плп впше непрекидних часова дух јако умарају. Ово је неосиорно. Али је овај умор код подељеног наставног времена још јачи. Ово су иоказала мерења н. пр. Гризбахова н Ванодова. Ванод је изнео, да два наставна часа од после подне показују исти степен умора као 4 часа од пре подне. Даље се мора узети у обзпр, да код подељене наставе немају сва деца наставу од пет часова, него само они, који имају седмично впше од 2± часа, дакле само вппш разредн и један део средњих разреда. б.) Непрекпдно седење од 5 ч. бпло је узрок сколиози и кратковидостн. С тога се н. пр. чувени очни лечнпк нрофесор Кон изјавио против неирекидне наставе. — Ту опасност наралишу донекле дуже паузе о одмору. в.) Те дуже паузе још су једап разлог против непрекидне наставе, јер код краћег наставног времена мора бити н мањи успех у настави. — То је пстина ; али се морарећи да посао п пздржљивости у њему, трпи н са умора. г.Ј Од најважнијих је прнговора, да је породица, нарочито у зиму, спречена да обавп ручак заједничкн. То је неоправдано задирање у породпчни кућевни ред н штетно је по васпитачки утицај родитељски, нарочпто очев. Истиче се то, да је у подне одмор за индустријске раднике од 12—1 с., дочим код непрекидне наставе ђак тек после 1 с. долази кући из школе, а отац који је негде на послу често се тек у вече види са својим дететом: Писац овога, А. Руде иије тога мшшвења које се овде, онде иојављује, да школа као и црква и многе властп не морају водитп рачуна о породичном кућевном реду, напротив он мисли, да школа треба што вшпе да пазн на ту потребу. Но треба иматп иа уму ово: чинОвницп железничкп, поштанскп, трговачКи намештепици и др. немају тачног времена

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК