Školski glasnik

Б|>. 13.

ручку. Многи раднпцн не долазе у подне кући, него им се ручак ноеи где раде. Многим родитељима је опет врло лако обавнти ручак у -зиму после 1 с., у лето после 12 с. Тражили се податци и нашло се, да у многпм местима, па и у индустријским крајевима, у многим породицама и тамо где је подељена настава не руча се заједннчкн. Милер у своме сппсу „Непрекидна Настава" износи: „да је од 305 деце у једној школи, само 126 ручало заједно с родитељима (дакле 41,31%). Касније било их је само 30,63%. У Хамбургу од 30.000 породица, 12.000 не могу заједнички да ручају с децом. У Гајзенкирхну моралоје од 6427 деце, 517 увек тек после 4 с. ручати. У Лајпцигу од 36.694 деце (у 977 разреда), 19.041 око 12 е., 12.072 око 1 с., 2183 у вече, 3188 у нередовно време ручава. У Хаму јело је год. 1906. од 841 детета 399 око 12 с., 256 око 12Уа с., 186 око 1 с. (школско време је 7—11 и 2 4 с.) У Алтонн пада ручано доба сасвпм различито, у опће блтке 1 с. Школски лечннк др. Штајнхаус поднео је извештај магистрату у Дортмунду у коме вели: .,Ко тако тачно познаје живот радника као лечници, тај ће ми датн за право, да је баш ручак незгодан, да мпсао за породицу унапреди. Изузимајући то, да један велики део радника ручава у творници, позната је ствар да отац руча на врат на нос, јер до 1 нли IV 2 с. мора се већ вратити у творницу; једва му остаје времена да се одмори у кругу своје породице. Према томе је скоро сасвим искључено, да би увађањем петог часа пре подне' живот радничке породице бпо поремећен." д.) Деца се не би могла употребити да носе оцу ручак тамо где радн. — У нзвештају Кенигсбуршког магистрата ова незгода слабо што вредп. Тамо се каже: „Ми сумњамо да неће родитељи самп увидети или да да пм учнтељп неће разјаснити, да укидањем наставе после иодне неће пмати миого врснијих пробитака, него што је ношење ручка оцу." ђ.) Деца би имала еувише времена за тумарање по улицама, са чега бп бнли изложени разнпм оиасностпма. е.) Деца би могла више иривј)едитп. Протпв овога је закоп за заштиту децу. ж.) Школске просторпје не бн бнле потпуно искоришћене. (Свршиће се.)

Стр. 235.

Учитељетво. У корист извршења одлуке срп. нар. ц кв. сабора о нашој дотацији и разрешења од по. јачне дужности. Извршни одбор сри. митрои. учит. збора разаслао је иојединим срсским учитељским зборовима и њиховим члановима овај нозив : „Драги колега! Летошљи сриски народни црквени Сабор донео је уредбу о нашој учитељској дотацији и у њој нас ослободио нојачке дужности. Та уредба не може ступити у живот, док не добије највишу санкцију. Дотација се већ више пута мењала и мењаће се, ади иитање о нојачкој дужности дошло је сад нрви нут да се сломије овом или оном крају. Летошњим нашим радом нисмо исцрнели сву акцију у корист иовољног решења тога питања, али смо видели да сложним, братским радом можемо много постићи. Такав сложан рад чека нас и сад. Наши непријатељи нодухватиће се, да код вис. министаретва кривим ннФормацијама оборе нашу ствар. Ако будемо истрајни они неће успети, него ми. С тога вас позивамо да у договору са осталим колегама вашега среза одредите једно учитељско изасланство, које ће отићи посланику вашег среза за земаљски сабор да га умоли, да оде лично код министра нредседника и министра нросвете и иоради, да иредложе на највишу санкцију учитељску дотациону уредбу бар онако како ју је Сабор донео. Уједно ииФормишите свога посланика, даје став о донлатцима много неновољнији од државног закона, јер за нрошле године нема никакве новратне снаге. У погледу појачке дужпостп истакните нсправилан одношај у којем се учитељство налази, преонтерећено наставним градивом и сувише многим наставним часовима, те усљед тога у лошим здравственим приликама. Уједно се посаветујте и о томе, да ли би хтели да једно веће изасланство српских учитеља из свију крајева Угарске, отиде мшшстру у тој ствари. Добро би било да јавите што прс шта стс у тој ствари учинили. Прениска може ићи на учитеља М. 'Бурошевића, председника унравног одбора нов^сад ског среског учит. збора. У Новом Саду, ссптембра 1911. Извршни одбор мвтропо .1ИЈског учитељског збора." * „Застава" доноси овај позив и нека места пропраћа својом познатом логиком. Некад је и

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК