Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 14. У Новорп Саду, 30. септедобра 1911. Год. Ш. САДРЖАЈ: Наш народ и његова просвета — ПЈкола рада. — Поетанак „Шк. Уредбе"од 1872. год. — НГкола и настава : ЈТепрекидна настава. — Учитељски зборови : Темишварски срески учит. збор. — Новосадски срески учит. збор. — Допис : Барања. — Преглед књига: Мађарски Буквар и Читанка за II. р. од Јована Искрул»ева. — Иван Седмак: Американска школа. — Белешке. Наш народ н њвгова прошта.

ћ. Наш данашњи живот. I. Данашњи живот људског друштва јури необичном брзином на културнопросветном пољу. Никада човечји ум ннје био у напону стваралачке моћи као данас. С дана на дап задивљује нае модерни запад својим умним тековинама. Нећу да говорим о иродукгима ума једног Едисона, Тесле п других на пољу електро-технике; не ћу да говорим о постављању и распредању разних теза од стране модерних филозофа на интелектуално — морално —- етичком пољу и примени великих идеја у самом народу, маси, опширније, јер то није прави задатак ове расправе. Доста је да замислнмо само летење ваздухом у најновије доба, па да скпнемо капу данашњем стваралачком духу људском п да кликиемо: „Велиј јеси Господи " Јесте, живот јури у напредпом иравцу непитајући ннкога ни за што, само ово: „Разумеш лп ме!? Схваћаш лн ме! ?" Ко пемо зине и погледа овај напредак несхватајући суштину његову, значај његов за опстанак данашњег п будућег свога нараштаја, тога гурне у страну и

„Данае преживљује српски народ и његова школа тешке дане" „Ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога." тај неминовно пропада. А који се појединац, парод, озари светлошћу нових идеја, носилица живота културних народа на свима пољима друштвеног живота, око тога се свију културни народи и дижу га у свој круг, ортаче се с њиме и тај осигура себи опстанак на векове. Сведоче нам то Швеђани, Норвежани, Данци и т. д. Треба отићи у какав велики град, разгледатп тамо производе човечјег напредног духа, било у библиотекама, било рукотворинама и т. д. па посмотрившп и разгледавши све, замислити себи живот свога рођеног народа и како су у томе Животу тек тамо и тамо, у минијатури ти поједини продуктп остварени који тек ако користе неколицини, који су у блнзини, док су слични изуми, продуктп у разном виду, захватилп код напредних народа и оне у колеби. Код браће Чеха ради сељак своје послове са бензин моторнма п колико с њима уштеди, да друго што — шта и не спомињемо. Теби се навалн тежак камен иа груди при помисли, како ли смо врло далеко заосталп од стања културних народа, те како са свога неразбора живимо у немаштини и умиремо. Не помажу ту јадиковке, да су код нас биле такве п