Školski glasnik

Отр. 244.

ШКОЛСКИ ГЛАОНИК

Кр. 14.

овакве прилике, да смо се морали са мачем у руци борити и бранити своја огњишта, ' док су ови сретни народи вежбали крнла свога духа у летењу к небу под облаке и данас стварају чуда. И данас, када њихове културне јединице осећају, да им је теже живети једно уз друго, поплављују и културно подјармљују друге, некултурне, необразоване, те изгледа, да ћемо и ми. на словенскомјугу, морати погнуШи главе и ПосШати њихове слуге са својом физичном снагом. да, њихови аргати. . . . Још ти је теже при души, када посматраш својим рођеним очима, да нема никакве преграде, до нашег немара, до ових извора културе и напретка, него те још маме, умиљавају ти се, зову те, да напојпш своју душу напитком сваке умешности, правде, истине, способности сналажења у свима гранама, на свима пољима народног напредног живота, па да будеш у својој околини бистри поточнћ, који ће напајатп ожеднеле душе напитком науке, искуства, сваког напретка твога села, твоје варошпце. Јесте, пред нама је разасуто душевно благо модерног запада и ми треба само да грабимо оно, што нам за свој напредак треба, али, много тога да умнјемо росом наших дубрава, ливада. . . Да. треба захитати, али одабирајућн, само некати не смемо, јер ћемо кроз кратко време бити прегажени, ако се што пре не препемо сви, којн капут носимо, ма кога позива, ма које бранже. II. МоралнО — етички моментн су заједнички у свију народа, само нису у свакоме развијени у оној мерн, која бн произвела у нама осећај: Да ближње своје љубимо као сами себе. Зато се ми и чудимо, када читамо Ничеовог „Иадчовека" како треба прегазптп све што пије Надчовек, односно способан за самосталан живот, али, да се он не знојп у раду, него да га други служе. Крстимо се од чуда, када читамо једног чувеног уипверзитетског професора немачког, како ће Немци своју „њушку" окупати крвљу народа српског, уопште

Југословена, јер да им онп сметају т. ј. отимају се, да служе ћефовима и рахат жнвоту Надчовека — Немца. Додуше, ово не иде тако лако. Не због тога гато би ми били у стању физички дати њима отпора, него стога, што има доста и других народа, са чнјом бн крвљу Немцн окупали своју „њушку" те ие би мирно гледали наше касапљење. Али се из тога види јасно као сунце, како је код њих развијен морално — етички осећај према другим народима. Па што немогујавно силом, они раде културом, а иста, нас слабе и некултурне већ хвата за гушу и ми тешко дишемо. Паш ратар, занатлија, па п богатијн економи кулуче већ у виду зајмова разних врста томе Надчовеку и он свлачи са наших њива жито кукуруз, а ми живимо о врло логаој храни, у разним болестима, заблудама, и т. д. Онн се хране здравом храном, лече по куиатилима, живе у изобпљу. Да. Ми у великој већинн њима већ дапас кулучимо. А колико су нам имања већ покуповали, па чак п Румуни! У културној борби нема милосрђа. Један врло учени Француз је рекао: Када се два Француза састану, читају један другом пз очију: Како да те смотам?! Значи: Надмудрим, очерупам. А гата такви тек желе и раде с иама? Напредии Французи спустигае своју руку данас на Мароко. Шта траже они тамо? Извор за свој рахат живот. Али, јави се и Немачка, ге ће Французи моратн н њима дати добар залогај, иначе ће се „њушка" крвавити. Зашто се Енглези, Французи, Немпц ие окрену против Данске, Белгије, Шведске, Норвешке? Зато, гато су овп образовани, културни, те нису вољнн никоме кулучити, него сами себи. Необразовани су народи плен образованих. Овима, необразованим, сасвим ће одзвонити, ако се пе култивишу, јер њих данас деле културни народи без рата. А зашто их лако поделе? Зато, што код некултурних народа није развијен нн осећај љубави за отаџбину, да бп и жи-. вот дали за њу и да сви као један скоче у њену обрану. Некултуран свет бори се између себе, као побогу ми, Срби, те једва чекају, да им дође у по-