Školski glasnik

Бр. 15.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 278.

Швајцарска: п 8сћ\усЈгег18сћег Гећгегуегеш" са 7.000 чланова. У свему 403.000 чланова. У најкраћем времену нриступиће организацији учнтељство из Грчке, Шпаније, Турске, Црне Горе, Србије, Угарске и Финске. На овогодишњем скупу били су и изасланици америчког учитељства, и држи се да ће се и америчко учитељство придружити ово! међународној организацији. Спајањем свег унитељства под једну заставу, на којој ће бити пспнсана слобода, братска љубав, стећиће учитељство знатну важност и респект, а радиће у корист човечанства и па побољшању свога положаја. Према знатном заступању сдружених федерација треба да се нзмену статути, који су по предлогу делегата из Немачке, Француске, Бугарске и Чешке били овако предложени у неким одељцима: 1. Међу учитељскнм федерацијама просвећених народа у поједпним земљама организоваио је „Вигеаи 1п(егпа(:шпа1" који има сврху, да пропагише напредак у васпитању п настави п стара се о материјалпом и социјалном побољшању учптељства. Међу члановпма влада узајмно прпјатељство и међународна солидарност, а стара се о ширењу идеје мпра. Питања политичка и верска су искључена. 2. Ту сврху постизава: а) састајањем изасланика сваке године; б) организовањем међународннх конгреса сваке пете године. Конгреси имају информативни смер и не вежу својим закључцима удружене федерације; в) Издавањем публикација које говоре о школи и учитељству; г) издавањем годишњака; д) Измењивањем публикација разних федерација; ђ) помагањем међународних излета. 3. Биро је састављен нз делегата. Учптељство сваке пародности бира 3 делегата. Ако има више федерација у једном народу, свака бира 1 делегата. Федерацпја која има впше од 30.000 чланова, бира за сваких даљих 30.000 чланова једног Делегата више. 4. Председништво се бпра сваке године. 5. Предлоге за дневнп ред нздаје годишњн одбор на 3 месеца напред.

6. Федерација плаћа годишње 40 франака н 2 фр. за сваку хиљаду чланова. 7. У дискусији допуштени су свп језици. Једино предлози за гласање морају бити поднетп на немачком, француском или енглеском језику. 8. Измена статута може бнти примљена у присутности две трећпне чланова. Амерички изасланици тражили су, да се идући међународни Конгрес одржн у Бостону 1915. године. 0 томе ће се решити ндуће године. Федерације појединих земаља могу до 1. маја 1912. године поднети предлоге за програм а уз то тражити, да конгрес буде организован у којем месту њпхове земље. Скуп у год. 1912. биће у Амстердаму месеца августа. Предлози за дневни ред шаљу се посредништвом делегата до 1. маја 1912. годгше. Нравом учитељу мора од мплпне срце заиграти, кад видп овако величанствен покрет у корист школе н учитељства, а ситно „несолидарство" нека агитује по селу код разних бата и лалн, да п овом напредном кораку шнљу своје шупље неповерепице снотане у новосадској шупљој редакцији. — т —

Из пракее. Учитељоке препарације. Учитељска препарација је његово спремање за паставу. Је ли то уопште потребно ? Учитељ има дугогодпшње образовање, обавио је своје испите. Зар то све није доста, да тачпо одмереним наставним градивом влада и да га даде ученицама? Да видимо прво како је са оннм владањем градива. Истина је да сваки учитељ има много внше знања, од оног што је потребно дати ученицима. Али је и то истииа, да где што од тога оде у заборав, ако се човек њиме не бави дуже времена. Сваки учитељ је на по неком пољу јачи, а на неком слабији. Уз то долазијош нешто: Није доста да учитељ у наставним предметима има само обилата знања, он још мора знати колико ће од тога дати ученицама. То се мора брижљиво прегледатп. Ако им даје по каквоћи или количини мало, тада је просветна вредност градпва делимично запарложена. А ако их претрпа градивом, тада их не просвећује него промаша циљ, јер притискује интересовање