Školski glasnik

Стр. 803.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

на акционом среском збору у Вел. Бечкереку и на скупштшга учитељској у Будимпештн уиутпо је, да у том правцу поднесу предлог на тим скуповима. Ми се радујемо овако пробуђеној учптељској свести, само им се чудимо како се пе боје Јашпннх неповереницаРезолуције „Хрв. учитељ. друштва румскога котара." „Хрв. учитељ. друштво рум. котара" сабрапо у својој ред. скуиштинп дне 26. октобра у Руми, обзиром на саданпве прплнке учптељскога сталежа нзјављује: „1. Сматрамо оргуљашку н појачку службу у смислу § 116. школ. зак. од 1888. узгредиом, и препуштамо појединим оргуљашима и појцима на вољу да се споразуме гледе повшнења своје паграде с црквеним областима, којом ирилнком саветујемо, да ову тешку службу нпкако не примају за иедоличну награду. Уједпо молпмо впсоку кр. земаљ. владу, да пзда чим пре јасну наредбу, којом ће заштптити оргуљаше и појце од криво схваћене праксе, као да би ова служба спадала међу учитељске дужности. — Иначе пристајемо на резолуцнје „Српскога учптељ. друштва, котара румскога", усвојеие у нстом предмету. 2. „Хрватски учитељски дом," као сталешки орган не одговара савремепнм приликама, н зато желимо, да се овај лист претвори у слободне сталешке новпие, како је то предлагао у скупштинп „Хрв. пед. књиж. збора" предсједник пашега друштва Јосип Бииички". У трећој се резолуцпји изриче захвалност новинама, које брапе школу и просвету.

Практочне обраде. Из методике рачунсне настазе. Одузимање у II!. разреду. 1 ) А. Усмено рачунање. а. Цпјелн бројевп. X. ГГреглед градива. 1. Одузимање „један лшње један" десеШица. Ово се постизава, кад се остатку (разлнци) десетица дода 0.

х ) Из дјела „Посгупак у рачунској на '.тави", који је још у рукопису.

2.) Одгузимање основних бројева. а. од чистих стотина (500—8), б. од стотпна и десетица (560—8), в. од једпнпца (5 ј З—8). 3.) Одузимањв чистих десетица. а. од чистих (380—40=) и б. од мјешовитих десетица (546—80=). 4.) Одузимање мјешовитих десетица. а. од чистих (400 — 68 ; 30—62) б. од мјешовитих десетица (427—68). 5.) Лакше вјежбе са два троцифрена броја (800-300; 700—400; 890-320). 1Т Методоки постуиак. 1.) Код одузимања споменутог у прегледу градива под тачком 1. иде се од реда до реда; основ је овоме раду задаћа из „један мање један." Код овпх редова има 40 задаћа = 8 (6, 9, 7, 11, 10, 13, 5) мање 4 које се морај.у добро поновити. Сад долазе оваке задаће = 8-4 = 4; 8 десетица — 4 десетице = 4 десетпце: 80—40 = 40. Послије пеколико примјера треба давати основие задаће али одмах треба на њих везати ове задаће. Код задаћа, гдје долази одузимање од прве или друге стотине треба употребити, растварање. 110—30 ! 110-10 = 100—20 = 80! 150-80 = 150—50 = 100—80 = 70 ! Радп брзипе у рачунању треба ове задаће везати на основие задаће: Нпр. 15—8 = 7 ; 150—80 = 70. За ппсмено вјежбање треба оваке задаће овако ријешавати: 170—90 17— 9=8 170—99 = 80 2.) Код одузимања основнпх бројева вјежбају се задаће у редовима истпод стотине. Нпр. 832-6 = 826, — 6 = 820—6 п т. д. Послнје се говоре само резултатп: 832, = 826, — 820 и т. д. Код задаћа са преламањем преко 100 понове се најприје основне задаће са сваким основним бројем од 100. Код сваке друге стотине раствара се умаљенпк. Н. пр. 500-8! 500 = 100 + 400, 100-8 = 92; 500—8 = 4;2. Код задаћа каоштоје: 805—7 најлакше се овако рјешавају: 805—5 = 800, — 2 = 798; или 800—7 = 793, -Ј- 6 — 798. 3.) Код одузимања чистих десетица од чистих десетица треба најпријс одузети све десетице од 100. Кад умаљеник има впше стотина то се одузимају чисте десетице само од прве стотине, а остале стотине остају непромјењепе. 500—30! 500 = 400 -|- 100;