Školski glasnik, 30. 10. 1911., str. 6

Стр. 293.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 16

Садањи круг слободне наставе је врло ограннчен. Детињи живот нам не даје увек сасвим до горе довољно иодесног градива. За горње разреде има још н других разлога, да се не узима градиво из живота. — Детиње посматрање ван школе је данас већином непотпуно, а оно, што се у школи посматра, унесено је у облику говора. Поред свеукупне наставе, спада овамо још телесно вежбање и уметничке игре. Где постоји природан одношај, тамо се споји. Али ми не полазимо са гледишта једне идеје, дакле овде са идеје концентрације, него је следимо, где је она дата. У телесно вежбање спада: гимнастика, разне игре, купање, тоцнљање и излети. И ако се све то не може узети у оквир школског времена, оно ипак школа има да уреди установе за то. Путовање стоји у непосредној везн са укупном наставом. Ту треба пазити на болешљиву и хрђаво рањену децу. Потребно је делење млека и леба сиротињи, уређење разреда у слободи и т. д. Здравље је основни услов за развијање. Ми газдујемо раскошно, ако се не бринемо прво за здравље и довољну рану. Струке за вежбу су пре свега читање, рачунање и пиеање. За цртање није одлучено. Штива и песме треба учитељ сам да одабира по својој увиђавности. Сада ћемо да реазумирамо свеукупну основу школе у неколико реченица. Прве школске године се онако уређују, као што је то назначено у одељку „о реформи основне наставе." Само овде код нас, где је говор о шк. постављању циља, морамо приметити, да се не сме код тога стати, да је за крај треће школске године садањи циљ меродаван. Даље у горњнм разредима .је школски рад у главном свеукупна настава, Градиво је одређено према свагдањем ступњу детињем, спочетка једноставније и што ближе (не у смислу простора), а па горњега ступњу постаје све замршеније. Главнијем делу стоје у средишту радови. Свеукупна настава посредује сазнање из свију грана природописа, опште културе и из домовинског земљописа. Нарочито на горњем ступњу често се распостире но је-

дан поглед на развитак ствари п културних одношаја, па и историјско разумевање. Гачун, геометрију, цртање и учење језика ступа у природну везу са свеукупном наставом. На горњем ступњу наступају и градива према стручним гледиштима неизменично са радом и тежим пољима нз домовинског земљописа и културе: из геометрије, природописа, хемије, физике и земљописа. Поред паставе концентрације придолазе струке за вежбе и уметности, као и гимнастнка доста самостално. (Наетавиће се).

0 доогућноста сист^доатског васпатања. — Бр . 1шге 5апс1ог. IV. 0 услову система:сног васпитања (Свршетак.) II код стварања васпитног мишљења најглавније средство је школа*). Изгледа да се противуслови, кад уверени о нензвесном стању утпцаја школинога, опет се уздамо у утицај ове. Противусловља међутим нестаје, кад поставимо тај одређени захтев, васпитно мишљење треба у првом реду да у школи окупира без разлпке свакога. Снага школе би се у великој мери повећавали кад би сви који су позванн да у њој заједничкн раде, признавали васпитну мисао својом водиљом, пошто би тако у стању били да одређеније показују прав пут свесног рада за будућност и школа бн тако пре постала водиљом међу многоврсним утицајима. Међутим учитељство само тада обузима та педагошка мнсао, кад иста .испуњују и душу оних, ко.ји обављају учитељско васпитање на сваком степену према своме позиву. То нн изблизо не *) Расправљчјући о медикаментима дпнашљих друштвених незгода, такођер амо, великим задацима ваоиитлња долази Бг. јиг. 0. Вгзсћо#] 1)ге нохГа1е РгадеЦ,т Тлс/^е^ с1ех Нитат1а1хдес1апкеп8. Мопа^зћеГ^е с!вг Сотеп1п8-Оезе11ЗСћаТС, 17. год. (1908.) ев I. За— 37.