Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ: ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 19. У Новодо Саду, 15. децедобра 1911. Год. Ш. САДРЖАЈ: Школске властиг и народно учитељство. — Трулеж наше педагогије. — Зашто се предаје и како треба да се иредаје иеихологијч. — Учитељево расположеље и вееелост као васпитно средство. — Педагошки преглед: Народно образовање на Исланду. — Учитељетво: ГГлаћевни разреди чиновника који имају исту спрему као учител»и. — Уређење учит. плата у Чешкој. — Практичне обраде: О процентима. — Белешке. школске кластн и нлродно учитељшо.

У иајновије доба ирегли су школски радници, да тежиште целокупног школског рада положе на нов темељ, да би иародна школа заиста и васпитала и образовала. Са данашњом школом нико није задовољан, јер и власници и радници њени, а и они због којих су и подигнуте школе, виде само негативне резултате. Многостручност циљева, који су међусобом чак п опречни, а који се уз то не обзиру на дух времена, а • и сам начии којим школа жели да те циљеве оствари, узроци су негативним резултатима данашње школе. Данашња школа не корача упоредо са духом времена. И што више заостаје школа за духом времена, све се више осећа потреба, да се школа опрости власника, који кбче точак њеиом наиредовању у нади, да ће тим чпном зауставити н еволуцију људску, која им не годи. Но све је ближе време, када ће они, због којих и постоје школе, узети школу из руку власти које сматрају школу као средство које им осигурава опстанак, и предаће је у руке стручњаку, да од школе створн праву школу, која ће давати нозитивне резултате. Док школа не буде искључиво у рукама учитеља, све донде она и није народна школа, Установа, којом управљају нестручњацп, никада не може одговорити свом задатку. Док установа, чијом судбином стручњаци

управљају, одговара сврси својој и развија се до савршенства. Зар би рецимо наше војништво било тако савршено, да му је врховна власт свештенство и да постоје војии одбори у којима би седео 1 часник и 10 нестручњака? По таким војним одборима и данас би војници теглили топузине са дванаест клинова. Свака установа захтева стручњаке и то не само да обављају стручан посао, него и да одређују које ће послове вршити, да би могла установа одговорити сврси својој. Јер ако стручњацима нестручњаци одређују шта имају радити, онда можемо бити сигурни, да од те установе нико неће имати користи. Наше школске власти имају стручне паслове, али нестручне чланове. (Онај 1 односпо 2 стручна члана тако је грдна мањина, да их и не рачунамо.) Судбина наше школе положенаје у руке нестручњака. Част п поштење изузетцима, али већина чланова иаших школских властп прима се члаиства не зато што је уверена, да је томе месту дорасла, него из славољубља. А. када се је неко већ примио, онда држи да мује дужност а) да уручује учитељима наредбе виших власти, које су међусобом некад. н опречне, а б) да би токорсе доказао стручњацима своје разумевање у школским стварима, доноси често стручне паредбе — разуме се без претходног споразума са стручњацима — које су за наше