Školski glasnik

Стр. 66.

да биемо мисао своју упућивали у правцу наших истраживања. РЕЗИМЕ. 32. Пнтелигенција, то јест скуп нителектуалних чињеница, може битп дефинисана као сиособносШ мишљења, то јест иознавања и разумевања, способност да познамо стВари и разумемо истине. 33. Интелигенција прати све појаве сензибилитета, пошто су све ове појаве бар свесне ссбе самих. Она је принцнп воље, пошто вол^а претпоставља познавање онога што хоћемо. 34. Са своје стране, интелнгенцпју потпомаже задовољство које се уплеће у активност мпслн, и воља која је прннцип пажње. 35. Интелигенција је реч шпрег обнма него разум који озиачава само интелектуалне радње: апстракцијуи закључивање. Она обухватачулпе радње: опажање, памћење, машШу, исто онако као п интелектуалне радње. 36. Интелигенција има за полазну тачку чјЈЛНо опажање и свест, једном речју искусШво. Из ове грађе она, накнадном радњом, ствара апсшрактне и опшШе идеје; она првобитна своја сазнања проширује закључивањем, а у свим њеним радњама јој номаже ум. 37. У свима интелектуалним чпњеницама се налазе псти елементи: идеје, то јест представе о стварима. Саме ове идеје су увек. удружене међу собом актом тврђења који сачињава суђење. 38. Све интелектуалне функције завршују у суђењу. 39. Интелектуалне чињеннце се деле на ове трп категорије: 1° Чињенице стицања, спол^ашње опажање чула, унутрашње опажање свести; 2° Чињенице задржавања, памћење, машта којом представљамо; — 3° Чињенице комбиновања и израде: стваралачка машта, аистракција, генерализација, закључнвање. 40. Ум није нарочита интелектуалпа функција; он је сама интелигепција, ио коиституцији с којом се родила, по урођенпмјој принцпппма. ' 41. Интелигенција, у исто време кад своје чињенпце позајмљује искуству, своје законе уму, треба п сама, да би се развијала, извесних услова: једни су телесни и фнзиолошки, мозак; другп нсихолошки, пре свега пажња. Педагошка преглед. Јапанско образовање. Од руско-јапанског рата сви културни иародп скренули су већу пажњу на -Јапап — тог великог европског такмаца у култури. Исто тако богатом нзложбом својпх продуката на изложбама у Паризу и Лондону, Јаианцн су такође задп-

вили Евронљане и иривукли пажњу њихову. Колико су ужасно великп нанредак Јапанцн учинили у својој културп за кратко време и како су гигантским корацима у томе ишли, види се и из овог кратког прегледа њиховог образовања. Из историје јапанског образовања. Почетак јаианске цпвилизације датпра сејош из дубоке старости. По казивању њихове старе псторпје прве знаке њихове писменостн, донели су у Јапан два учена човека пз Кореје, којп су учили њиховог принца у 3. веку после Христа Доцније су за њнма дошлн н други ученп људи са знањем китајског језнка п лптературе. Али, услед дуготрајне борбе њпхових књажева, која је трајала све до краја 12. века, прве државне школе установљене су тек у 16. веку, и то при будистичким храмовпма. Но н ако су оне биле у храмовима, религија се у њима није предавала, него само нптање, иисање и рачун. Али ираво цветање јапанске образованосгпи почело је тек од 1868. године кад је почело „просвећено умовање" садашњег њпховог микада (цара). Пптање о образовању народа, а не само извесних редова, привукло је особито пажњу овога мудрога п енергпчнога владара. И већ 1869. год. изашао је указ о отварању универзптета, средњих и основнпх школа. А 1871. год. установљено је министарство просвете, ради старања о тим школама. 1872. год. нздат је читав зборник закона, по коме је Јапан тшдељен на 8 уннверзптетских округа, од којих је свакн морао имати по један универзитет. Сваки унпверзптетски округ делн се на 32 мања округа, у којнма је морала бнти ио једна средња школа. А свакп овај округ имао је у себи 210 још мањих округа с једном основном школом, прнближно на сваких 600 душа. Сваки школски округ средње школе био је под надзором нарочитога стараоца који је био дужан бринути се о становницима свога округа и увађатп употребу да шаљу у школу своју децу, и то почевшн још од 6 година. Осим тога, он је бно дужан пазити н на ток саме наставе н обраћати озбнљпу пажњу на^ сва пптања која су у везп с васиитањем. Заједно са овим зборником закона о васпитању, био је издат и царскп указ, да је образовање неопходно потребно за све. Раније . образовање бпло је. као средство да неко себн