Školski glasnik

ДЗр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 146.

где уче више педагошке науке у Бечу, Јени, Цириху, иа и у Њујорку, ено на управи и за проф. катедрама загребачке учит. школе седе некадањи вредни нар. учитељи, ено школских иадзорника придељених и вис. земаљској влади нз наших учитељских редова, ено п народннх учптеља око „Слободне Мислп", „Савременика", п других хрв. књижевнпх и поучних листова, .ено дивног учит. дома, учитељског конвикта, учптељског дома у Липику, п т. д. Сваки се подухватно да принесе свој угарак на олтар своје професпје. Некада су Филиповић, Скендер Фапковић, Модец, Томислав Ивканец и Стеиан Басаричек радили све послове око теоретичко-практичког подизања нар. учитељства у Хрватској и Славонији а данас је тај посао тако разгранат да га не могу честито обавпти ни њих педесет спремних и одушевљених људи. До данас су Хрвати поклањали своју пажњу више васпитању н настављању нормалне, обнчне деце, а ево сада п јаке струје, и ако тек у своме почетку, да се што помнпје испитају принцшш и чињенице о абнормалној и атипичкој децп. Корак напред у пољу рада ненрегледном и по квантитету и ио квалитету. Госп. Медвед, унравитељ земаљског завода за одгој глувонеме деце у Загребу, ево издаје малу брошуру за родитеље којима је удес досудио да имају глувонему децу. Многа ова деца од прир.оде су така, али и не многа деца су жртве овог грозног дефекта услед тога што су родитељи неуки (да не кажемо лењн) да одмах на почетку сузбију оваке појаве. Г. Медвед даје због тога неколико савета п упута, врло просто и разумљпво изнесени. Свакн наш учитељ, сваки наш учит. приправннк требао бп да се упозна са овим сугестијама, јер су оне заиста инструктивне за будућп рад, и што долазе од човека, који је такорекућ читав свој век провео п провађа међу глувонемом децом. Његови саветп оснивају се на реалнпм експериментпма свакидањег живота, и сугерирају један нов правац научног истраживања у нашој народној недагогијн. Рад се састоји из увода, двадесет систематско изложених упута и завршетка. Учитељи, научите родитеље да читају ове упуте и да се по њима владају! Књига г. Томашгта, управитеља једне загребачке школе, запста је лепа прпнова н хрватској п српској педагогији. Нови проблеми

н читав низ ексиерпмената школскпх у-наших најближих и удаљенпјпх суседа. II што је пнтересантно п врло поучно, г. Томашнћ је ту своју књигу написао на темељу свог сопственог посматрања, путујући скоро сваких ферија које по Аустрији и Угарској, које по Немачкој и Швајцарској, и т. д. Ииформација нз прве руке. Његов извештај нпје популаран, алп зато ппак интересантан за све учптеље и пријатеље народне просвсте. После малог предговора, г. Шпрола (познатп преводилац Русоа, Спенсера п т. д.) нзносп свој популарно написан члаиак о децн ко.ја трпе и страдају, ирнређено ио штудијп В. бар. ЈБубнбратпћа (стр. 9—23). Затим долазп Томашићев део, о уредбама за узгојну скрб угрожене и запуштепе деце. Прво се говори о друштвима н заводима у Америцп, Енглеској, Француској н Холандији, па темељу литературе. Онда иаш марљпви аутор прелазп на систематски опис својих пед. путовања. Почпње са Немачком, где говори о другатву за заштиту деце против израбљивања п злостављања, о најважнијим васпитиим заводима (одгојилпште „Аш ГЛап" — ВегНп — 2ећ1епс1огГ, евангеличкп ЈоћаппекнШ(: у 8рапс1аи, Еаићсн Нанз у Хамбургу, п т. д.).. После овога. оппсују се слични заводи у Аустрији н Мађарској (доњоградски зем. завод у Егепбургу, УусћоуаНпа кга1. ћ1а\ г . тсб^а Ргаћу V Пћш, УусћоуаМпа „ОНуоуусћ" V КЈсапеећ, Фрање Јоснфа узгајалиште у Брну п Олберсдорфу, 8а1е7лјапбко (Јевко \ г 2°-ојеуаћ8се па Какоушки у Бјић1јаш, Ка Сана с1 еј Ро\ г еп и Е1&гта1опо ра §10уапе1Н у Трсту, узгајалпгате у Когаицама, кг Ота&об вуеГтекуеЈо 1л^а, Арпадов дом у 8ге§е<1-у, и т. д.) Други део Томашићевог извештаја бавн се судовима за младеж и пропнсима о присилном васпитању недорасле деце. Ту ће читаоц наићи на ове пнтересантне податке: ЈиуепПе Соиг1 у Денверу, Колорадо п о његовом суцу, В. В. ГлоЉеу (читај „Џувеиајл Кбрт" и „Лиидсп"). После нам нисац ирелази на ђачке судове у Немачкој (суд за младеж у Вег1т-МШе), АустроУгарској, Холандији, Француској и Швајцарској. Рад се завршава о органнзацпји опскрбна узгоја у Загребу. Немам времена да се детаљннје упугатам у ово лепо и савремено дело, алн немам нп довољно речи да дело довољно препоручим за све нагае школске књижнице и за опћу дискусију на нашим. учит. састапцима. У иас Срба. и Хрвата и дан