Školski glasnik

Стр. 160.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

Овом приликом је он сам, Л>. Лотић, изнео у кратко све оно, што се дешава данас у пед. свету. Споменуо је: 1. Пажњу на дечје здравље. Оснивају се школе у слободи, као нпр. у Кишлаку и Суботишту. Петроградска школска изложба и светковине у Швајцарској су приређене опет због тога. 2. Нокрет експерименталне педагогије толико осваја терена, да ћемо у скоро имати пред собом тачну слику дечјих душевннх способностп. На том нољу су раденицп: Вунт, Мојман, Лај и иаш Радосављевић. 3. Моралном васнитању деце све вшпе се обраћа пажње. У Француској и у Немачкој се већ даје засебна настава о моралу. Подижу се заводн за понрављање деце. 4. Др. Сикингер у Манхајму је основао школе, у којима је оделио умно слабију децу од даровитнје. Тамо постоје н спомоћне школе (1ТШ '8 -,Чсћи1е), за најслабију децу. У Шарлотенбургу постојп школа чак и за генијалну децу. 5. Кершенштајнер је основао школу рада. Но, баш у последње време приговарају и томе. Главно је просветити ум — главу. Не сме се, ради понеких послова, занемарнти глава. Ми треба да спојпмо обоје. У шк. вртовима и женским ручним радом развијатп рад у школи, али не занемарити нн ум. 6. Наторп, као оснивач соцпјалне педагогије. 7. Бергманова индукција т. ј. од детета да пође све. 8. Лннде-Хилдебранд, да настава треба да је индивидуална. 9. Цплерова теорпја о концентрацпји наставе и то све да се врзе око науке о вери. Дитес је то напао као т. зв. Цилернјану и дочекао је своју победу. Ето, то су главни мотиви садашњости. Ми пред овим морамо застати. И сувтппе смо оптерећени, зато ми и не можемо прихватити све. По нешто треба и можемо. Моралном васпитању морамо обратити више иажње. Оснивањем т. зв. иатронажа за неваљалу децу. Умолићемо всл. Ш. С. да оснује: летња дечја боравишта; заводе за поправљање деце. Треба потпомагати и оснпвати земљорадничке школе. — Заузимати се за скупљање прилога на будимске школе. Што год је рекао, казао је у најплеменитој

намери. Радоваће се ако буде бар најмањег утиска оставило на присутне. Сад се прешло на дневни ред. Исти је измењен тако, да је као I. тачка узет иацрт Наст. Основе. На предлог Лазе Терзина, решено је, да се ирво расправља о истом нацрту генерално и то: 1.) да се одреди, да ли ће се усвојпти, да се предају сви предмети, који су изнети у нацрту п 2.) да се сачини један генерални распоред часова за неиод. школе. Тек после овог да се пређе на распоред самог градива. У расправп су учествовали: Лаза Терзин, Ђорђе Мирков, Васа Терзић, Ђорђе Петровић, Светозар Радашин, Лазар Крестић, Јован Гуцуња, Душан Радојчић и Жарко Ристић. У расподели лредмета решено је ово: 1. Словенски језик да се елиминира сасвим из непод. школа. 2. Цртање да остсше у непод. школама као тихо вежбање и шо цртање са прегледалица и из природе. 3. Природне науке у непод. школама, да не буду засебан предмет, већ да се предузима од III. р. на основу читанке. 4. Ручни рад (слејд), да се предузима на часу мађ. језика. 5. Гимнастика да се предузима на „одмдру" и то понајвише дечје игре. На предлог Лазе Терзина, усвојен је овај распоред часова за неподељене школе:

I, II. III. IV. V. VI,

Н, о Еори:

2 Чг

1 7-2

1 V* I

Појањв:

Срп. чит.:

1т 1

1 1

Срп. пнс.:

1 У, 1

Срп. разговор:

1 7. 1

Рачун:

1 у 1 1

1 1 1

Зшјмшнс:

1 2

1 1 1

Нст. и Устав:

1 1 1

Пввање:

V« ■

За мађ. језик остаје према ономе, како је то прописано од мннпстарства. Уједно је решено и то, да се обратимо представком на всл. III. С., да се замолн всл. Министарство, нека смањи број часова за мађ. језик. То време је и сувише потребно нашим школама