Školski glasnik

Вр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 227.

ми ово пишемо, али нека буде сваки уверен, да ми то не говоримо из суревњивости због „Натошевића". Не, ми ни до сад нисмо имали велике новчане везе са тим даљим крајевима, него говоримо с тога, што така цепкања не могу имати видна успешна рада и ником неће импонирати, нити ће се својом снагом моћи дићи на угледну висину, него ће вечито зависити од туђе и то неучитељске милости, а биће и тога да ће се од њих или преко њих тражити и од тамошњег учитељства уопште, противуслуге и онда је збогом са самосталношћу учитељског новчаног завода. У тешким финансијским кризама, каква је сад у држави на новчаним пијацама имају доста посла да изведу свој завод и они кругови, који располажу са угледним капиталима. То видимо данас на све стране, а ова садашња криза није ни прва, неће бити ни последња и кад то знамо треба да много ригорозније рачунамо са оснивањем учитељских новчаних завода. Завод са 50.000 К основне главнице не броји данас скоро ништа. Он тешко хвата и новчане везе са већим новчаним заводима, а и кад ухвати мало је тих већих завода који га не експлоатишу. Па као што један такав завод сам за себе нема јаче снаге, тако и 2, 3 и 4 така мала капитала, сваки за себе не могу да развију онакав рад као што би желели. А да се таква 2—3 завода заједничком снагом крену напред, створили би једну установу која би стала одмах међу заводе првога реда. Ми наводимо само овај пример: Учит. д. д. „Натошевић" има данас основну главницу од 50.000 К, кућу у вреднрсти од 05.000 К', књижару у нето вредностп од 100.000 К, штампарију у вредности од 35.000 К, осим тога уиисало је ново коло деоница од 50.000 К, то све чини капитал од 300.000 К. На томе имању има и терета који треба постепено скинути. Све то испочетка почињати у Хрватској и Славонији, па у Боспи и Херцеговини и развити до оваке висине, тешко је и скоро немогуће. А стварати ситне заводе који ће стењати под притиском многих недаћа, и једва моћи главе дићи, нема

праве сврхе. Зар не би било јаче и импозантније, а куд и камо плодније, да се 1000 деоница из Хрватске и Славоније и 1000 деоница из Босне и Херцеговине уписало у „Натошевићу", те тако створио иметак од близо пб милијуна круна, чији би обрт брзо развио рад у „Натошевнћу" до толиког степена, да би тај сав иметак створио један учитељски новчани завод који би стао упоредо са првим великпм заводима и тако моћан створио две филијале новчане, једну за Хрватску и Славонију у дбњим крајевима, а једну за Босну и Херцеговину. То би била једна значајна корист, а друга је исто толико важна, што би тако сталешки били спојени сви у једном колу а овако ће се у сиротињи натезати у недоглед и сепаратизмом одвојени, многу ћемо учитељску ствар започињати одвојено п са много мање изгледа у њен повољан успех. Држимо, да нас другови из тих крајева неће криво равумети, јер ми овде не стојимо на становишту неког провинцијског сталешког интереса, него гледамо у моћ и значај опште наше заједнице. А шта би се све могло предузети таком снагом и до каквих би резултата могли доћи, нека размисли сваки од нас, а ми ћемо другом приликом покушати да неколико таких добрих ствари наведемо у овоме листу. м.

ПР0ШЛ0СТ и сддлшњост ЕКСПЕРИМЕНТДЛНЕ ПСИХ0Л0ГИЈЕ. Бг. р!а1. & рае<1 Паја Р. РадосавмвиЋ — Њујорн. — Посвећујем брат ^(рвату: Жиги Чајковцу, проф, у Загребу. (Наетавак.) Збиља, и данас постоје т. зв. психохолози који пишу томове о томе, шта је рекао Лок, ког мишљења бјеше Хамилтон, шта је мислио Лајбниц, Декарт и Спиноза (8ртога), шта је вјеровао Јум и Кант, без да се ма у сну запитају шта су факта... У том Погледу ми смо много задуженн Хербартовом акцијом. Друга задужбина *