Školski glasnik

Стр. 270.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

шља идеалног човека у својим дефиницијама, какав нигде не поетоји. До једног извесног стеиена сваки је смртнп неваљао. Културно благо ма којег времена средство је за образовање. Унашање тога блага најбоље ће се нзвршпти помоћу подизања учитељевог душевног ја на угледну висину. Индивидуалитет васпнтаника треба да се више узме у обзир него до сад. Практичне, техпичке п ручне способносги су прве. Њима треба у школп неге помоћу наставе рада. На вишим школама треба разликовати четпри групе урођеног дара: групу са- наклоношћу језичко-историчком, математско - природописном, техничко - интуитивном. Нема смисла човека којц се пнтересује за језик и историју развпјати природоппспом науком до највпше душевие радне способностп, а тако н обратио онога, који је даровпт за математику и ириродопис, граматпком развијати. Кершенштајнер је за поделу школа по даровитости а не за општу школу. Даровптост схваћа у смислу каквоће, а не колнчине. Међу онима који имају воље има две групе: пасивнн и активни. Ови други негују се добро у американскпм школама. Ипдивпдуалнтет једпог човека слоЈкеп је нз његовог биолошког и интелигибилног карактера. Између ових пма протпвпости. Оне се пе могу логпчким утпцајем угштомити, пего углађеношћу која се у радној заједнпци иоказала унливном. Развитак психе до највишег степена радне способпости у духу културне вредностн, спада с оне стране школе. Школа може само спремити оруђа н упутити их да се правилно употребе. Примитивна културна оруђа су језик, број и форма. Матернјал знања треба да се огранпчп на мања радна поља; јер критеријум правог образовања није много знање и много оруђе, пего са субјективне стране: жудња за сталним унутрашњим усавршавањем, неуморна тежња за унутрашњом снагом н унутрашњом равнотежом, а с објективне стране: стална воља коју носи сопствена снага, потпуна моћ у расуђивану н непоколебиве моралне норме. Проф. др. II. Кауер из Мннстера не слаже се с КерШенштајнером. Не прнхваћа његове групе о подели школа. Наставне плапове средњих школа упоређује с кобасицом, у којој се свачег много натура н то се зове слободно кретање. Слобода мора битп у унутрашњем ка-

рактеру паставе, не у спољашностима. Слободпо уверење, слободно мишљење учитељево даће само од себе слободио уређење паставе. Кауер тражи мали број главних предмета, који ће као таквц јако бпти истакнути, и упроштење наставног плана. Управптељ више реалке у Бохуму др. Карл Вермап, тражи једнаку школу за имућног п сиромашног. Тражи да п учитељн вшиих школа настављају ирво у основнпм школама. Тада ће се основна школа н њеиа суштина моћи друкчпје оценитн. Основ свега школског образовања треба да је првих година приближно једнак, тек у вишпм ступњевима да се дели и разлази. Нижи разредп треба да остану за један културап народ мајчино крпло са којег ће се однеговатн јаке сиаге. Старајмо се за то крило да остане здраво! Проф. Месер из Гисепа побија мишљење Кершенштајнерово, да у радној заједницп има заштите моралном васпптању. Проф. др. Бонерт из Хамбурга мислп, да средства за образовање могу бити разна, а сврха образовања увек иста: схватање природе и човечанства. Шк. саветннк Хакс из Вратиславе вели: наше доба болује од прекомерног предавања страннх језика. Ко пе зиа најмање два страна језика не важи данас као образован човек. ■Карл Гоце уредштк „Заешапиа" п Херман Костер бпвпш председннк испптне комисије, веле да су у основној школп т. зв. образовани круговп мало орпјентирани. То је емпнентна опасност. Дочекаћемо, веле, да у Немачкој народ сам своје задатке свршава. Наставпи план осповних школа је један отисак наст. плана у вишнм школама. Костер тражи опште школе и школе по способностима. „п. 5сћи1е."

Учатељство. Савез словенског учитељства у Аустрији послао намје ову своју одлуку, да је донесемо у „Шк. Гласнику", што врло радо чинимо: „Савез словенског учитељства у Аустрији изјављује своје најдубље огорчење против насиља, којим се служе аустријски Немци над школама словенских мањпна п над' поступком, каквим се води културни (?) бој Немства против Словенства у тој дрлгави. То, што бечко варошко веће допушта против прпватних школа чешке мањине бечке, није више на-