Školski glasnik

Стр. 300.

ППСОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

Руке нека су нам чисте а нокти орезани. Руке оперимо пре сваког јела, уста пак испирајмо чистом водом после сваког јела. Пљување је рђава наука, али ако не можемо да се одвикнемо од тога, пљујмо у суд за пљување или марамицу. И нос обришимо једино марамицом а не руком или рукавом од хаљине. Пре него што уђемо у школу или стан, ноге добро избришимо. У школи или код куће не шорајмо ногама, јер се тиме диже прашина. Не правимо ђубре; папир, остатке од јела, коре од воћа и друго што-шта немојмо бацати на под. Свака школа и кућа нека има за те ствари корпу. Одело нека је увекчисто и закрпљено, зато нека се недељно више иута испраши, а дневно више пута очисти. б) Чувајмо се назеба. Ако с поља дођемо у собу, свлачимо одма горњи капут и само га тада навлачимо кад опет изађемо из собе. Уста нека су нам увек затворена, дисање нека је свагда кроз иос, нарочито кад дува ветар. Врат не увијајмо шалом или марамом, јер нам брже може озопсти него иначе. в) Добар ваздух. Добар је ваздух здравље, рђав је ваздух болест. Слободне часове пробавимо у слободи, • дворишту, башти, ходнику. Зато време нека се нроветре школске дворане. г) Држимо Шело усправно. При ходању, седењу, стојању, држимо тело свагда усправно. Не мојмо се згурити нри читању, писању, цртању или ручном раду. Седимо увек тако, да су нам стопале на поду. Седење скрштеним рукама није здраво. д) Пазимо на очи! Пишимо слова крупно. У подусветлости и помрчини пемојмо писати, читати, цртати; нарочито не би требало радити ручни рад. Пазимо да нам при раду јака сунчана светлост не улази у очи. Скамије нека су увек тако удешене да нам светлост долази са леве стране.

Књигу држимо при читању у даљини од 25—30 ттме) Одмах пријавимо учитељу: ако са места не видимо добро, шта је на табли написано, ако не чујемо сваку реч учитељеву, ако осетимо на месту превелику хладноћу или врућину, ако опазимо да је позлило нашем ДРУгу, ако нам нешто фали и ако се рђаво осећамо, ако нам је код куће неко болестан, нарочито, ако лежи неко код куће од заразне болести. (Свршпће се.)

Језон у својо(п односидоа. Од ГДБР, ИОМПЕЗРЕВ. Превео ВНСД СТДЈИЋ. ЈЕЗИК У СВОЈИМ ОДНОСИМА С МИШЉЕЊЕМ. Резиме о интелектуалним Функцијама. — Језик и мисао. — ДсФиниција језика. — Знаци. — Природни вен1тачки знаци. — Како дете научи говорити. — Порекло јс-зика. — Може ли ее мислити без језикн? — Услуге које језик чини мишљењу. — Језик, оруђе анализе. — Језик, оруђе прецизноети. — Језик, испомагач памћења. Језик, оруђе скраћиван а. Резимв о ' интвлвнтуалним фуннцијама. — Пратнли смо људску интелигенциЈу на разним стуињевима 1Бенога развића; видели смо како су, под управом ума, којп је извор нрвих принципа по којима се дух органнзује, функције перцепцпје сабпрале елементе интелигепцпје; како су их памћеље и репрезентативна машта задржавали; како су пх, најзад способности прерађивања преображавале и довршивале изградњу људскога сазнања. У главном, ум пружа, тако да рекнемо, план за зидање; чула и свест гомилају грађу која се поверава памћењу на чување; затим генерализацпја, апстракцпја, машта, закључпвање, узму је у своју власт и подижу целокупну зграду. Тпме бпсмо ми свршили ироучавање људске мисли и њенпх закона, кад нам не би преостајало да испитујемо средства којима се стања свести, тако да рекнемо, отеловљавају у матернјалним знацнма, којп се зову речи п који сачињавају језик; којима се откривају пзван пас и саопштавају другим људима. Звзии Н МИСВО, — Језик, у осталом, ннје