Školski glasnik

ТПКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 371.

непријатеља. Стефан је имао једнога великаша по имену Стреза. Стрез издаје својега господара Стефана и поче живети самостално и страшно мучити народ, који је у његовоме крају живео. Св. Сава отиде Стрезу и опомене га да се иоправи, али Стрез нпје хтео то ни да чује. Када је св. Сава отшпао, исте ноћи уђе у Стрезов шатор један страшни јунак и прободе га копљем. Стрез умирући рече својим људма: „Бог ме је казнио, што сам се успротивио св. Сави!" Бог је учинио, да св. Савино тело остане и после смрти му цело и неповређено и тиме нам је дао до знања, да треба, да се молимо св. Сави, јер молитва његова за нас пред Богом, по речима св. ап. Јакова, много може да помогне. СвеШе погатује онај, који их призива, да се за њега Богу моле и који њихове празнике светкује. Тело је св. Савино спаљено, алн нам је зато остао сваке године његов празник, који пада 14. јануара, да га славимо. б) (Угледање на свете.) — Растка је чекала велика земаљска слава, али му није годила. Његова љубав према Богу тера га у св. Гору. У манастиру је он стекао сваку врлину тако да се брзо на далеко рашчуо са своје побожности. Његов је живот био веома строг, много је постио п често пута се дубоко у ноћ Богу молио. Бог није заповедио да и ми морамо отићп у манастир. Ни Растко није морао да отиде у манастир. Он је могао заслужпти небеско царство п да није отишао у манастир. Та он је веома побожно живео, па је Бог већ и тиме задовољан био. Али Растко није питао: „Шта ја морам да чииим?" него: „Чиме ћу ја обрадовати Бога?" И зато, што је знао, да ће више обрадоватп Бога, ако отиде у манастир, он је драговољно и отишао. Он је из љубави према Богу учинио силна добра дела, која баш све није ни морао да учини. Децо, узмите пример од Растка! Деца често неће да чине ни оно, што су дужна да учине. Ви морате сваке недеље и празника ићи у цркву. Ко то не чини, тај греши. Ако пак и ви љубите Бога онако, како га је љубио св. Сава, онда можете рећи: „Истина ја не морам осим недеље и иразника и преко седмице ићи у цркву, али зато, што чини Богу велику радост, ја ћу сваки дан да идем у цркву". Томе вас учи српски светитељ Сава. Тако му можете постати слични и тако ћете га најбоље поштовати. Свете погиШује онај, који се на њих угледа.

в) (Поштовање мошти и икона.) Ви сте, децо, чули да је св. Сава, када је пошао у Србију да измири Вукана и Стефана, понео са собом и мртво тело св. Симеуна. Али ви ћете се може бити зачудити, како је он то могао понетн мртво тело очево ?! Јер ви знате, да после смрти човечје тело мора иструхнути. Али Бог често не допушта да тела светих људи иструхну, него остају цела и неповређена као н за живота им. Када је св. Сава отворно очеву гробницу, тело је његово било целоијошје мирисаво уље потекло из њега. Он је због тога проглашен за свеца и прозван је св. Спмеон Мироточиви. Такво тело светитељево, које не трухне, него остаје цело и неповређено, назива се мошти. Мошти се ваде из гроба и стављају се у нарочити сандук, који се зове кивот. Такве св. мошти јесу п тело косовскога мученика св. кнеза Лазара (■(• 1384.), које и данас лежп неповређено у манастнру Врдник-Раваници у Срему. 0 Видовдану, 15. јуна сваке године можете видети то св. тело. Разуме се, да није тело оно, које помаже побожним хришћанима, јер ни сама душа светитељева не може сама ништа да нам помогне, него само Бог помаже на њихове молитве. Мошти св. Саве су спаљене, али зато нп један православни Србин не би смео, а да не набави његову икону. Свете поштује онај, који њихове мошти и иконе поштује. Децо, сада знате ко поштује свете. Свете поштује онај: 1., који их призива, да се за њега Богу моле, и који њихове празнике светкује, 2., који се на њих угледа, и 3., који њихове мошти и иконе поштује. (П. 220.) 3. (П о ш т о в а њ е Б о г о р о д и ц е.) — Ко је помогао св. Сави, те је сретно стигао у Србпју?... Видимо, да је св. Сава поштовао Богородицу и призивао је у својим молитвама. Господ наш Исус Христос је љубио своју матер, па он хоће да н ми њу поштујемо. Као што је он и на крсту још мислио на њу, исто тако морамо и ми свагда да је се радо сећамо. И Дјева Марија је још за жпвота својега љубпла људе. Знате ли како је она помогла сватовима у Кани Галилејској?... Као тада тако се она и сада брине за људе. Они се моле својему Сину да чува људе од болести и опасности и да им прашта грехове. А Спаситељ је воли, па зато ће и саслушати њезине молитве. Заиста је велика наша срећа, што ми имамо на небу такву иосредницу за