Školski glasnik

Стр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 1.

ства на тпм конференцијама, позвани школскн надзорни органи изразилн се најповољније о учитељству, и тиме су утерали у лаж оне нападаче који су у корушком сабору приликом дебате о школскнм питањима, нап адали узитељство.

Ввљно П. Петровић.

Митрополија Карловачка нзгубила је једног од најбољих н најплеменитијнх својих народних учитеља. После дуге п тешке болестн од године дана упокојио се у београдској болницн 14. (27.) јануара о. г. Вељко П. Пешровић, земунски учитељ у мпру, у 64. годнни жнвота. Вељка Петровића познаје цело Срнство, јер је п он волео цело Српство п пропутовао је, које студије радп, које ради прикупљања дарова за Српски Учитељски ТСонвнкт у Новом Саду, као певач учитељског певачког збора: Банат, Вачку, Срем, Хрватску, Далмацију, Црну Гору, Босну и Херцеговпну иа и Србију н као снмпатична нојава, разборита глава, умешна особа, весела нарав, добар и пријатан појац н певач стпцао .је познанства н прнјатељства на све стране. Отуда се његово пме надалеко чуло, за .његово се српско родољубље надалеко зиаде. Родио се у Земуну маја 1849. годиие, куда му је отац Петар, парох мартоношки, пребегао, а одрастао је у Мартоношу, где је II основну школу изучио, гнмназију у Новом Саду а учитељску школу у Сомбору с врло добрим успехом. Некако одмах по довршеној учитељској школп упразни се учитељско место у Земуну и он буде тамо и изабран 1867. године, где је неирекидно и служпо све до 1909. год., дакле пуне 42 године дана и својнм лепим понашањем, својим савесним радом у школи, својим родољубивим подвпзима у месту и народу стекао је толико љубавн и поштовања, да је биран и за председника српског црквеног певачког друштва, за управног члана земунске штеднонице п српског добровољн <1Г позоришног друштва, за саветника. занатлијске задруге, за представнпка вароши Земуна.

Као учитељ бнран је и постављан за члана епархијске школске управе архиднјецезалне. 1897. године постављен је од Школског Савета за привременог референта школског епархије темишварске и вршачке. Од архидијецезалног учитељеког збора биран је за нотпредседника, а бнран је, већ као умпровљен учитељ 1910. годнне, за председника митрополијском учитељском збору у Новом Саду, где му је први пут н позлило п морао напуститн председничко место п уступитп садруговима, млађим часницима. Беше и оп пре 20 година на ирвој учитељској скупштинп, која је оснпвала Српски Учитељски Копвикт у Новом Саду, и већ на тој скупштпип буде одликован избором за члана управе тога завода, које је часништво понављано сваке годпне, а никад његово пме ннје нзоставл>ено. Но он је то и заслужпо, јер беше одан тој' установн, као ретко ко и много је допринео, да је та установа тако леио напредовала п стала на евоје чврсте ноге, са којих може н даље напредовати, ако јој на челу остану таки родољубн, као што је био пок. Велжо II. Петровпћ. Осим у школи и на учитељским устаноновама, радно је он н на другим просветнпм и хуманим установама. Његова је заслуга, што је у Земуну основана Добротворна Задруга Српкиња, којој је он био пунпх 16 година перовођа п саветннк. У ошпте је био подузетна духа, родољубива заноса, с-авестан н истрајан раденнк, уредан човек у сваком послу кога се латп п којп му се повери, и зато је и био тражен н поштован и од свег грађанства п од својих садругова учитеља па и од шире маее пародне. Он беше правн учитељ п пријатељ народнн. То се огледало и на оном лепом и многобројном одзиву у пратњи његових земних остатака. У пратњи смо внделп чланове мађпстрата варошког са градопачелником на челу, видели смо представннке Земунске Штедионпце; Певачко Друштво је пратило п појало у цркви, а пратило је и уз пут иојало и српско ђачко певачко друштво реалне гнмназије; занатлијска задруга ишлаје са својим барјаком и одала почаст својпм дуплирима (чирацима). Учитељскп збор српскпх вероисповедних основннх школа у Земуну издао је нарочнту поемртницу за врлим покојником. Вило је заступљено на и свој по-