Školski glasnik

Стр. 6.

Бр. 1.

6—7000 т нових филмова) изнео ,је маја прошле године у „Та$1. Кипсксћаи" своје назоре о кинодрами. Он вели: „Садржај кинодраме има своју драж већином у љубавним и брачним скандалима, у пеморалним и рафинираним прекршајима плп у обојим заједно. Нема скоро дана, да се не подносе дуги и широки прикази из живота и рада тајних одношаја, апаша, одвратне сцене из бурдеља; не прође дан без прнказа провала, тровања, преваре у наследству, паљевине, проналазака који служе сврхама прекршаја, поремећености умне, кажњиве хппнозе н т. д. Човек нема ни појма каква се поплава од гада и неваљалства спрема друштву из дан у дан у кинематографу, кад не би било цензуре да то донекле спречи. Ко је чешће посећивао кинематограф, зна, да и покрај обазривости цензурске много и много тога талога из дана у дан одлази у народ. Где кад што цензура није била свугде у власти, где кад што и тамо, где.је у власти њена се ограда тајно пробије; даље и с тога што зањујош нема позитивноГ закона (говор је о Пруској), те се само на основу општих одређења може нешто учинити, тако да баш оно што је најгоре пе дође пред свет. С тога Проф. Бруиер мисли: да кинодраме немају никакву уметничку вредност; па чак не зна ии како би било могуће да се кииематограф ноправи у томе правцу. Колико естетске вредности на психолошком склопу имају те драме види се из тога, што њихови продуценти п покрај захтева и наредаба полицијских нротив озлоглашених парчади из позоришта, просто маказама исеку патпис или по иеке поднатписе по евојој вол>п промену н тако „дотерану" драму дају публици. Таких драма је девет десетина међу свима јавним приказима кинематографским; остали незнатни заостатак су мање, више добри снимцп из природе. А гледаоци таких приказа су у знатном броју наша дегм разног доба и узраста. .V све оно што иде у школу, загушило је клупе смејући се и кричући на представама /ио-^подне или с вечера, једнно који

немају потребних пара за улазницу шврљају иред зградом и студирају рекламие слике са „дречећим" бојама и штампанп садрнгај промашеног уживања с оне стране врата. (Свршићс се.)

Слобода и детердоинизадо. Од ГИБР. К0МПЕЗРЕ9. Нревео ВНСВ СТВЈИЋ. СУ10БОДА И ДЕТЕРМИНИЗАМ. Разна значења реми слобода. — Слободна вол>а. — Слобода инд-иФеренције. — Ириговор изведен из мотива. Побијање овог приговора. —- Докази за елободу. Свест о слободи. — Приговори Бела и Спиноде. Етички докази. — Свеопште веровг-.ње у слободу. Разни облици Фатализма. — Богословски Фатализам Физиолошки Фатализам. — Психолошки Фатализам или детерминизам. — Слобода и ум. Разна значења речи слободв. §4 „Пзраз слобода је врло двосмнслен", с правом јо рекао Лајониц. Нема израза чешће употребљавана, нити горе дефинисана. Слобода прво зиачи физичке радње, материјалне иокрете који не наилазе на запреке и извршују се без сметње. Вода слободно тече, животиња се слободно креће; то је фнзичка слобода, која једноставно значи одсуство запрека. Грађанска п политичка слобода имају тако псто сасвим иосебно значење. Грађанска слобода значи природна права човекова освештана закоштма: својина, неиовредивост личностп п дома, итд. Полптнчка слобода .јесте скуп права по којима грађашш пма удела у управи његове земље (слобода штампе, слобода удруживања, опште право гласа, итд.). Најзад, морална слобода или слободна воља* се зове моћ која се приписује човеку да се одлучи како он хоће, да се према свом избору одлучп радије иа једну радњу иего на другу, једном речју, као што је рекао КондијааЕч*, „да чини оно што не чини и да пе чини оно што чини". СлобОДНЗ ВОЉЗ. — Ми ћемо се бавити само овим последњим облпком слободе. Пптан.е је, да лп је човек, кад ради но својој вољи, у истппу власгаи да се одупре насртајпма свога сензнбилптета, да бнра између разнпх мотпва које му сугерише његова пителигепцпја, или су, иапротнв, његове одлуке изнуђепе последице, било какве спољашње потребе, бнло најзад пснхолошког детермннизма. Слобода ННДНфврвНЦНЈЕ. — Д а бп сс тачно одредио предмет препирке, треба прво искљу-