Školski glasnik

Вр. 2.

западпцји Словенп, којп су до сад сачувалп своју народпоет јесу Лужички Србп. Лужица која је некад ирипадала Чешкој, сад је под владом два немачка краљевства, саског п нруског. Пруској припада Доња Лужица (6.840 кт а .са 401.300 становниКа) п део Горње Лужнце (2.470 кт 2 са 360.000 ст.). Осталп део Лужице прппада Саској. Због таке поделе, и прилике лужичког школства су разне. Може се рећи, да данас орпске школе у иравом смислу нема нп у пруском нп у саском делу Лужице. А што се још говорн о српском школству, назив тај вреди у толико, што је српски језпк још „трпљен" на неким иародним школама, као помоћпн језик. Алп и поред тог незнатног уступка од пемачке стране, Лужички Срби живе у Саксонској у повољнијим приликама него у Пруској. Саксонски школски закон од 1835. год. ирпзнао је Лужичким Србпма матерњи језпк п доиустно, да се у срнским школама учи наука о верп на српском језику. Год. 1848. иоднелн су Лужпчкн Србп саксонском министарству молбу, у којој су тражилп: 1. РавноНравност српског п: немачког језпка у српским општннскпм школама, -дакле, место немачке школе, срнско - немачку нлп утраквпстнчку школу. 2. Увађање српског језпка као обвезног предмета у гткмиазпјама и учптељскпм семпнарима у Лужнци. 3. Практпчку спрему будућнх учптеља за наставу у. пнсолама оба језика. На тај захтев иареднла је влада још 1849. г. да се у општннске школе заведе настава у веронауци и чптању па српском језпку. Ово уређење остало је у снази н у новом школском закону од 1873. год. На основу тога учп се веронаука и читање на српском у оним местнма где се на српском обавља богослужење. Но уз то се тражп да деца та зпања задобију п на немачком језику. Тако деца уче читатп н писати од почетка школе и српски и иемамачки. Свн осталп предметп уче се на немачком језику. Често бива да се иа српске школе постављају учптељи Немци, који из лнчнпх побуда не уче децу српски читати п ппсатп, него једино немачкн. Тако је то било у последње доба у будишинском округу у српским селпма Лупоји, Хусци, Хорним Вујезду, Хнашицама, Вослинку, Котецима, Котлици и у

Стр. 32.

Велпкој Дажпни. Католпчки п еваигелпчкп Србп се оградпли протпв таког пезаконптог поступка и тражнлн су од окружног школ. надзорннка да то исправп. — Српске школске деце у Саксонској све је мање. Године 1884. било пх је 6.852, 1894. год. 6,497., а 1904. тек 6.113. За 20 годпна смањно се број српске деце са 10 %! Далеко иеповољнпје су прнливе у којима живе Лужнчани у Пруској. Влада окрутно ставља отпор сваком развптку српске народпостп. Још је Фридрих Внљем I. нздао год. 1711. н 1735. наредбе којима је строго паредпо германизацију Лужичких Срба. Те наредбе тицале се Срба у Котбусу, јер је цела остала лужпчка земља спадала већ Саској. г Цо год. 1874. бно је српски језпк у школама трпљен. Алп те годпне управа српских школа у Лехници иовереиа је бпла заклетом српском иенријатељу Воск-у, п тада је почело окрутно ирогашање српских школа. Тоје трајало до 1891. год. када је окружна управа у Лехницп устаповнла, да се на српским општннским школама пмају сви предметп учитп па српском језпку оспм рачуна. У пракси се то нзнграло. Српски учптељи били су премештани па иемачке школе, а немачкп на српске. Таким поступцнма онемогућило се снровађање тога наређења у пракси. У Франкфурту на Одри са околином, куда сиада део Дбње Лужице, радило се тако јако на гермаиизацнјп Лужнчкпх Срба, да је прускп министар просвете Воззе, разгледавшн крајем 1899/1900. стање тамошњег школства изјавио „потпуну спокојност са свпм што је впдео и чуо, и позвао учитељство, да п у будуће ради у том духу као дотле". То је онај министар који је гогшо иољску омладину у Пруској Шлезијн н у Познањкој због молитава на пољском језику. Год. 1890. било је у Саксонској и у Нруској у свему 130 школа, па којпма ее од честн учило српским језнком, али и тај број се из године у годину смањује. Прн попису становннштва те године било је Лужичкпх Срба 166.000; прнпадала је једна школа на 1200 Срба. При таком стању тамошње српске пародне школе појмљнво је, да се на средњим школама влада уоганте пе стара о српском језику. У иаставним основама за саске и пруске средње школе, нема о њему ни спомена. Алн

школски ГЛЛСПИК