Školski glasnik

Стр. 84.

К. Фернбах сенћански посланик, извинно се, да тога дана прати своју породицу у Швајцарску, међутим знало се позитивно да је био у месту. Стеван Војнић и поп Ива Еветовнћ, извинили су свој изостанак, да су другпм стварима заузети, а осталп нису одговорили ншита. Мл. Ђ. Резолуције мађарских учитеља на великој скупштини у Будимпешти одржаној 23. фебр. по нов. кал. Предлог о уређењу учитељских плата пзазвао је.буру незадовољства у свима учптељским круговима. На скушитнни одржаној у Буднмпешти било је прпсутно преко 1600 учнтеља разне категорнје, којн су застунали многе хпљаде учнтеља разног језпка н вере. После бурних протестних манпфестација усвојене су ове резолуцнје: Учптељство се ограђује протнв тога, да се такав предлог узаконп. Уређење учитељске дотацпје сматраће решенпм само онда, кад се без разлпке међу свима учитељима н учитељнцама изједпаче плате и друге разлике уклоне. Да се учнтељима узму у обзир све дослужене годнне СЈГркбовања п при прелазном добу н да ее поделе на трн групе у XI., X. п IX. илаћевнп разред као и држ. чиновнпцн толике с-преме, а у том правцу да се поетупн н у даљем промакнућу на основу зак. од 1893. априла и 1904. јануара. Учптељп на свима јавнпм школама оиштиискпм, вероисповедним, прнватннм да се у све.му изједначе у дотацнји са државвнма. Да се законом установљени доплатцн не укпдају, него п надаље продужују па п у случају иромакнућа. Школскп уиравнтељ може битн само учптељ, коме је главно занимање уирава школе. Плата му се равна према броју учптељскпх снага. Промакнут може бнти н у VIII. плаћевни разред. Управптељски хонорари н постигнутп лнчни доплатци неактпвнпх управптеља, учптеља п учптељица остају пм иа ужнвање кад п овим предлогом постигнуту нлату добнју. Награда канторска не може бптп мања од 600 К п важн као споредиа зарада. Учнтељн траже да се урачунају и годнне службовања пре 1893. Напредовање у илатн може задржатн само правомоћна дисцнплннарна осуда.

Учитељи неподељенех школа пмају 300 К доплатка. За умировљене и сирочад да се зајемчи пристојно издржавање. Док се ове жеље не пспуне да се учитељство стално бори за постпзање тпх тражбина. Ове године 21. маја, 1914. маја 14. а затим 1915. и сваке даље године 1. маја, да учитељство одржи скупштпну и на њој да се ничпм другим не бавп, него питањем о уређењу дотације. Ове резолуције се сматрају за усвојене пако је полптичка власт на крају распустпла збор, не дозволивши да се усвојп и резолуција о агитацији за оиште бирачко право. Закон о уређењу доШације усвојенје у сабору 6'. и 4. марша и покрај свег незадовољства учитељског. Поводом овога, а п поводом чланка „Учптељска камата" од 3. који је изашао у пстом 8. броју „Срп. Гласа", шпие истн лист ово: „Треба учитеље ослободитн од поболших дужности, има (дописннк 3.) и у том право, да може наш народ, бар у великој већинп општпна наплатити своје учпте. вство тако као што су п као што ће битн наплаћени учитељи на државним основним школама. Кад су моглн Чнвути, по пеколпко иородпца, издржаватп школу н учитеља, а пма таких случајева п данас, зашто да не бп могли читава села издржавати • неколпко школа и неколпко учитеља. Само је тешко дати пашнм учнтељнма веће нлате, него што пм одређује државпо законодавство н веће, него што нх пмају по истом законодавству комуналне школе. Зато ће добро бптп, ако скупштнна учптељска усне у захтеву, да се не правн у платп разлпка међу учитељнма, Ко познаје психол« )гију патпих скуиштпнара знаће, зашто иије добро да будукомуналне школе „јефтпнпје" од вероисповедннх. Што г. 3. тражи, да наш народ ослободи учитељство од неплаћенпх побожних дужности, • на то пмамо да прпметпмо, да је иаш последњи Нар. Ц. Сабор то учпнио у погледу најглавније и најтеже за учитељство такове дужности, појања у црквп. Али ето нн од те повелике олакшице нема учптељство пикакве користи, јер влада није потврдила нашу учптел>ску дотацијону уредбу. Не можемо ми извести нпкаквих већпх поправака у нашем црквеном п школском жпвоту, док не пође за руком пзменити овај