Školski glasnik

Стр. 21.

и без икаквог устручавања. Неће јш ту ооећај стида страдати у пајвећем степеиу, иеће ли ту појам о љубави спасти на најнижи ниво. Неће ли бесмислене н простачке шале угупштп сваки укус! Заиста ту се опажа неизоставнн, али и најхрђавији утицај честог посећивања кинематографа под данашњпм приликама, што ће у сталном гледаоцу кинематографа утрнути правн естетски осећај. Са тих тачака мора о кинематографу изрицати свој суд, нарочито педагог. Оно што би могло бити одлично средство за народно образовање, извргло се до сад у најопаспијег непријатеља правог народног образовања. Ово сазнање мора позвати иа посао све опе, којп се интересују за иитања васпитања и образовања, да најживље предузму средства за одбрану против тога. Потреба оваког покрета'истакнута је већ много пута. Сада се већ очекује помоћ и од пооштрене полицијске цеизуре. Она би заиста и могла много учинити, али њој за сад не достаје одређена законска подлога и с тога се према разним приликама разно извршује. Ово је унело много иеодређености и у кругове директнпх киноинтересаната, да и они сами сад већ журно траже такав закон и једну иравилио уређену цензуру. На овом је нешто учињено у Пруској са т. зв. предлогом „Митт" којп је сабор усвојио 19. апр. 1912., којпм кинопозоришта потпадају под привредна одређења, и тиме је постигиут првп основ за државни кинозакои. Осим тога обвезали се својевољно иеки власиици у Штутгарту и иотписали реверс, да ће платити једну општу казну од 500 М. за сваки случај, ако не би приказивали само оне филмове који су у Берлииу или Минхену прсшли полицијску цеизуру; да пеће датп приступа јавиим приказима кинематографским особама исиод 10 година, па ни у пратњи родитеља, него ће нриређивати нарочите иредставе за децу, уз то пеће правити рекламу дречећим плакатима. Гака добровољна заштитна средства, која су већ и раније и у јачој мери уведена у Еиглеској и Другим земљама, свакојако треба радосно поздравити. Кад би се увела једна општа

Вр. 2.

цензура била би она пресудна п за иродукцију филмова а тиме би већ било много добивено. Но док тога не буде, педагози морају настојати свпм могућим средствима да заштите омладину од те опасностн, којој је пзложена у садашњем кинематографу. За то има само једно употребљиво средство, а тоје да свугдс полиција забрани деци млађој од 14, још бол>е од 10 годипа да иду у кииематограф, а на место тога да се установе нериодичне кино представе за ђаке. Таке полицијске мере већ негде н постоје. Теже од овога је извести оно друго у погледу периодичних приказа. Ова тешкоћа није у сликама, јер њих има већ доста из разних грана науке, алн је велики недостатак у томе, што уз приказе нема живе речи, а како се у тим сликама приказују предмети којима треба објашњења, то сад изгледају таки прикази као путовање глувонемих кроз разна светска чуда. Много остаје гледаоцу неразумЈвиво, миого што је вредно пажње остапе ие примећено. Пропратити то са две три речи иије доста. Ту је свугде непзоставно потребна реч стручног псдагога, ако иећемо да ствар пређе у досаду. Али ко да говори ту реч? 11 ту има тешкоће. Неки великоварошки кинематографи имају своје нарочпте рецитаторе, који све те драме опширно иропраћају. Таки тумачи иису иодесни за ђачке нредставе. Ко би дакле други бпо подесан за тај посао, иего учитељ. У толико прс што је ту посреди знатна задаћа васпитања и образовап>а. За овај посао требало бн уредити у учнтељским удружењима одборе који би у своје руке узели такс приказе. У Немачкој има тог већ на неким местима. Сваки издавач филма морао би уз поучан филм издати исцрпиа штампана упутства која би написали најпозвашгји стручњаци. Ти тскстови служили бн одборима као подлога за усмено објашњење при приказима слика. Друга велика задаћа тих одбора била би, избор слика и склапање програма, а то би морало бити у споразуму са поседницима кипематографа и полицијском власти. Но долази још једна тешкоћа,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК