Školski glasnik

Г>р. 2.

1ПК0ЛСКИ гллспик

Стр. 20.

дптеље не смсју ићп у кинематограф, а иензура уз сваки филм ставл>а ознаку да ли је и за децу или не. Али све то ништа не помаже, да деца пе гледају оно што и старији могу гледати. Све ако је и власник позорпшта човек, који ће имати обзира према свима тима захтевима у корист деце, ои ће слабо што моћи учннити, јер ту много сметају произвађачи филмова. Сви поседници кипематографа, немају просечно нп један једини метар филма за сталну употребу по својој вољи. Сваки од њих добија цео „програм", једанпут, двапут или највише трипут недељно, од неког завода за позајмљивање филмова и мора их по истеку рока одмах натраг послати, односно мењати новим материјалом, према томе имао он у публици децу или одрасле, не може друго прпказивати него што му је послато. Једино што може по пекн филм изоставити, ако држи да је пеподесап за децу. Но за такве прнпреме обично нема времена, јер нова серцја филмова већином стиже баш пред почетак представе. Тако су и ту прплике често јаче него п најленшп прописи власти. Какав нсихички н физички утицај има киио на дете које га често походи? Да без телесне штете не може проћи, јасно је иако те штете нису увек тако велнке као што је у погдекојим случајевима истакнуто. Али је то права истина, да детету, нарочито варошком, ништа иије потребније за здравље, од довољиог кретања у игри иа сунцу п ваздуху, у шумп п на ливади. И кад место тога дете сатнма седи у тамном иростору на предњим јефтнпијим местима, где из малог одстојања блене у слпке што трепте, то не може бити па здравље ни мишићима, пи плућнма, а нарочито не очима. Лечници су поново константовали, да код слабије деце, бављење у кинематографу у вези са душевним напором и узбеђењем, изазива претерано надражење живчаног система п појачану циркулацију крви. Но све те телесне штете мале су још према психичким и етичким последицама које се појаве у честих кино посетилаца. А све те последице једнаке су како код простих одраслих тако н код омладине

од 14—18 год., а тако п код деце. Ееома опсежна литература у књигама, броширама и листовима, бави се последњих годипа изнашањем штетног утицаја гадне литературе. Психички утицаји тако вешто удешеие кинодраме не могу се тачније и боље обележити, него кад се рекне, да: све, што је најгадније донела гадна литература, да је то све кинодрама четвероструко претекла. По садржају даје кинодрама баш оно исто што и најгора прљава литература: дивљу трку прекршаја за нрекршајима, од једне до друге психичке и реалне немогућности, а уз то мало мелодраме која на естетски осећај утиче као средство за отварање. Све то четвороструко јако утиче на гледаоца, као на читаоца она гадна литература. II је ли за својих 20 филира у 3—4 часа науживао се у историјама које муче живце, то овде у кину ужива за исте новце, а за у пола' толико времена скоро ио туцета таких догађаја: је ли морао у оној гадној свешчици прочитати три, четири, па и више страна шупљег текста, док је свога милог и чудесног јунака после прве вратоломије, стигао до друге, то овде у кину иде све једно за другим ( јер сваки метер филма стаје једну марку и с тога овде баш у краткоћи комада лежи главно); је ли морао тамо читалац према описима аутора па основу сопствене маште, да себи нредстави израз лица, облик и кретање свога јунака н његове жртве, овде му стојп пред очима и поглед и победни гести таког чудотворца и бони изглед лица телесно или душевно измучене жртве. II што око видн, то се упије у душу много дубље од слике у машти. А тајапствена цомрчина што гледаоца окружује и моћ појимања магичном снагом силн пруженом утисКу, појачава још даље утицај виђенога и ствара од њега дубоко зарезаи доживљај. Ту не могу изостати јаки психички утицаји, а они, могу на укупно душевно појимање гледаоца утицати јаком поквареношћу. И како тек морају деловати на младе дечаке у пробуђеном пубертету, а нарочито на младе девојчице, сви они догађаји из ноћних кавана, који им се приказују отворено *