Školski glasnik

Стр. 44.

горење- и гребеп>е у врату појаве се одмах и јабучица је под иритиском вредовна. Кашал. добија иеки бсобени рапав звук. У почетку је то некп сувп дражикашал>; касније бива већпном по мало с гнојем, по кадкад се избанује слуз са којим крвавим копмићем. Чешћи узрок је ц овде прехлада; код учите.та то бива врло често у иретераном напору прп говору. Ероничан кашар у -јабучици код учитеља је парочито чест. Појаве су исте као и код акутног катара. Али се не развијају одмах него постепсно. Кроничан се мОже развпти из акутног. Особито је опасно велико напрезање у говору. За чување говорног органа препоручује Херман Гуцман ова правила: а) говори лагано и мирно (уз то пде и мирно сређено миш.тење); а) говори умерено гласно; в) буди са собом на чисто, шта н како хоћеш да говориш; г) чувај се од навике, да све наједанпут Јсоћеш да искажеш, него говори реч т> реч, мисао по мисао. Потребне су још паузе за дисање, дисање на нос, чнст ваздух н очвршћавање. П код катара и душнику има акутног и кроничног. Узроци и чување од њих су у главном истн. као и код осталих катара. Од пљућних болести долазе: а) астма, б) емфисем (проширење) илућа, в) плућпа туберкулоза. Асиша се позпа по тешком дисању. Удисање и издисање чује се п са шугатањем а у вези је са стрешвом. Болнпк се осећа при јачим нападима као да ће се угушити. Овде је иотребан свеж, чист, сув ваздух и гимнастика дисања. Емфисем (надимање плућа) постаје отуда, гато су плућа изгубила своју еластичиост. Плућа могу да се надму, али не довол.но п да се скупе. Издисање, дакле, бива непотнуно; заостали лоши гасови кваре крв. Срце се сувигае иапреже. Грудни кога добија облик бурета. Нарочито тегако пада пењање уз степенице или уз брег. Узрок је овом надиму кроничаи катар дуганика. Плућна Шуберкулоза је најопаснија инфекциозна болесг. Учитељи који но-

Бр.

чи11/* од ње иоболевати, морају иа то пазити, да њихова болест не пређе на ученике (цеине иљуваонице). Ако је болест наиредовала, мора учител. нћи на доиуст ради лечења или у мировину. Честе су код учнтел.а н жПвчане болесши. На конгрссу иемачких лечника у Каселу пзието је, да је од 305 прегледаних учител.а 177 бнло первозних. ()д ових је остало касније у звању здравих само 25. Од 259 болесних учитеља и .540 болесних учител.ипа било је 68?» живчапо болесних. Најчегаћа учител.ска живчана болест .је неврастенија. Ово је је реч грчког иорекла и значи немоћ живаца, исцрпеност живаца. Неврастенија може бити а) кроничпа (т. ј. која се иоступно развија), б) оигата (т. ј. која захвати цео живчанн систем) в) фуикциона болесг т: ј. која није у вези са анатомским променама живаца н живчаног снстема. Појаве невраетеније су разне, код разних болесника су н оие врло разне. Може се појавпти: а) иритисак у глави, а) иоремећеп саи или бесаиица, в) вредовност кожњег, слугапог нлн очн.ег живца, г) брз умор, д) слабо памћење, ђ) недостатиост концентрације у пажи>и, е) неспособност за рад, ж) умањена сиособиост за рад, з) осећап>е иеког прнтиска, утучености. и) осећање страха, стренње, ,ј) узбуђенбст, папраситост, к) иоремећеност апетита. \'зро! [ц неврастенији, тој модерпој болести јесу прекомеран, трајан рад у своме позиву и у друштвеном животу. Баш учитељски иозив тражи .јак и непрестани душевни напор и самодотеривање у гаколи. Уз то долази оптерећеност с коректурама, препарацијама, често прпватни часови и други захтевн који се траже од народног васпитача. Кад се томе дода брига о екзистеицијн, нородичпе невољо п др. опда ицје чудо, ако се живчани систем растројп. Др. Шустер у Берлину у својој КЊР13Н ,,1)ав Кегтеп8у81;ет иш! (ће 8бћас1]1сћкеј(:еп <1е§ 1а§-Нсћеп Бећепв" (]ЈеЈрОиеПе п. Мауег. 1, 25 М) вели: „Свима наставницима опгате гатетан дугаевни момепат је, сталпо и непрестаио савлађивање стршвења, које се мора изводитп сузбијањем свог рођеног темперамента п

ШКОЛСКИ ГЛАС11ИК