Školski glasnik

Бр.З. природе. Учитољ сс мора сталио сам собом борити и мо.ра увек и увск ради потребног поправка сузбијати иојачаио иестрил>ење раздозима разума и разбором. Вез сумње играју улогу у извесним наставиичким позивима и други моменти: новчане оскудице, породичне бриге, као II све неприличности, које истичу из зависна учнтељева ноложаја према предпостављеним властнма," Помоћна средства: а) довољно дуге паставие наузе, б) довОљно дуге фернје и за време истих напуштање сваког рада, в) саи који окрењљује, г) иипогато велики број часова, д) ниношто се не оптерећавати споредним занимањем, ђ) систематско неговање тела. Треба се чувати од т. зв. средстава што умирују морфијума и брома. Ако је исцрпљеност јкиваца јако узело маха, потребан је дужи допуст за онорављање. Осим ових учитељских болести, тусу још болести циркулационих органа, хемеропди, писаћи грч, плаветна жила, кронпчан затвор. На скупштиии удружења за неговање здравл>а, одржаној у Десави 1909. год. нзнео је др. Тирш за чување од тих болести ове предлоге: а) Строг лечнички нзбор ђака за семинар (учпт. школу), б) методично телесно очвршћавање у семинару, в) шпортско снажење актнвних учител.а за време школског одмора, г) савесио одржавање т шстоће у шкодским просгоријама, д) увађање иепрекидне наставе. У везн са овом последњом тачком вели иервнн лечник др. Дорнблнт: ,Л1астава од после подне је п за учитеља .један извор за иоремећење здравља." Др. Марр помиње и болести учитељица. Он тврди, да женско тело не подноси постојано стајање; за време периоде нарочито .је шкодллшо и гатетно по органе доњег тела. С тога је његовим настојањем у хамбургаким народним гаколама изрично допуштено учнтељицама да седећи настављају; али ово из удобпости не треба злоупотребити. Даље су на расположењу олакшице, да при променама годишњих доба, а за време периоде, учитељице могу изостати од наставе неколико даиа. ц 0 номапвом М.

Стр. 45.

Лубокова Педагогоја. пкохву дубгб. Енглеока се увек чувала од сувоземних доктринарења. Док се немачка мисаона педагогија заронила у филозофцју п деценијама метафизици и практичним тежњама ставља у службу школу, практично знање, лекције гато засецају у живот, један мали вМв* и залчлг-ујлл-е (мудрост за живот): то је пресек епглеске гаколе. Школу не монополигае ни држава ни црква. Чак и то је споредно да ли учитељ има диплому, или не. Главно је да што јефтиније и што боље учи. Чак су и мисаони педагозн из лајичког реда. Лубок, милионар-банкар, светски испитивач старога доба, тако говори о васпитању, школовању, да му може завидети и с катедре мудраци с наочарима. Све су му мисли од реалног значаја. Нема у њима меланхолије и светскога бола, него сваку реченицу провејава топлина љубави и јасноћа вида, Дарвинове тезе држп за неповредљиве, али му зато дрхти резигнаццја позптивнзма и надприродно осећање слутње кроз писање. Кад говори о новцу, вредноћи, искуству, практнчном животу, учењу, карактеру и иобожности, осећа му се у гласу нека врста рафинирана, трезвена еникуризма, Али ћу предати. реч мислиоцу. Већ су у старо време мислили да је васпптање важно, па зато ипак тек сада иочнњу, да нигау књиге за децу. Еиглеска је много закаснила са обавезним васпитањем девојака. Немац држи да женина библиотека буде ормаи за рухо; по једиој фраицуској пословици довољна су жени четир евангелиста или четир зида, Миоги наглашују, да сиромаху и богатом није нужно знање; да је то само за попове' н калуђере. Клерикална реч и подупнре то схватање. То је још п мудрп Џонсон тврдио, кад би сваки научио читати и писатн, нико не бп био луд да се бори с ручним радом. Касније је схватање. да занатлцја зна само рачунати, друго је споредно. Шта више Ма1пигае, 1869., да образовање и јасиоћа бацају само месечеву светлост на живот. Знање и морал су пак близанци.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК