Školski glasnik

Стр. 74.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

најразборитијих ратара, шта хоћу. Молио сам их, да распитују али тако, да се иико не би могао ни сетити да управо ја то распитујем. ГГитања сам исписао на један табак,- но тако, да сам оставио места и за одговор. После десетак дана моје је распитивање било задовољено. Нека ми буде дозвољено изнети на овом месту тачно питања и одговоре. Какву корист види народ од данашње школе! I. У васпитном погледу. 1. Да ли се види код куће уШицај школе на добро владање де~)е? Деца се владају онако, како их уче отац и мати. Каква кућа таква деца, ма каква била школа. И најбољи ђаци не куцају на туђа врата, капе не скидају нн у туђој соби, ако их код куће не уче томе. 2. Расте ли, или опада ли тај уШицај тиме, гито деиа бивају сШарија? Одговора нисам добио. 3. Чему приписују родитељи тај гутицај: да ли се развио једгшо из бојазни да га учитељ не би казнио, или што су стекла уверење, да заиста треба да се добро владају? Одговора нисам добио. 4. Шта је узрок, да се на деци чим сврше школу слабо види, да желе да се добро владају? Поводе се за безобразнијом децом. Безобразнији су смелији и јачи, с тога служе за пример. Поред свега- тога, код момчадије ипак креће добро владање на боље. Живот је тежи и замршенији но пре, па и они морају озбиљније да мисле но пређашњи момци. II. У погледу наставе. 1. Какву корист виде родитељи за дете од тога, што га гиаљу у гиколу? Управо: шШа цене родитељи од онога што се учи у садањој школи? Родитељи желе, да деца науче читати, писати и рачунати. Добро је што се учи мађарски, само жале децу што се тако много муче са мађарским. Земљопис се не цени. Историју цене, али само ону, којом се упознаје народна прошлост. 0 поштовању Бога и добром владању да се уче деца из приповедака.

(Старци се и сада сећају приповедака у којпма су била обрађена својства Божија.) 2. Би ли родитељи давали децу у гиколу, да гш закон не налаже, да су их дужни слат/и ? Сиромашнији не би давали, јер 1. пе могу децу да заодену за школу; 2. што држи школу за средство којим се долази до положаја, па пошто знају да онп децу своју не могу школовати, неће ни да започну; 3. нгго неки. тврде, да им школа нп мало не треба, јер шта ће детету рачун и писање, кад он неће имати шта да пише и да рачуна; 4. што због школе дете не може ништа да зарађује. 3.) Од које иочевши, па до које године би желели да деца идгу у гиколу? Одређен одговор нисам добио. 4.) У које месеце желе да се држи гикола ? Кад су главне радње, да нема. школе. Кад се преради, да се држи школа. 5.) Каквгу гиколу жели онај део народа, који радо гиаље децу у школу ? Жели школу, у којој би се учило: читати, писати, рачунати и Богу се молити. Када би колеге и колегинице биле тако добре, да по наведеном примеру поступе и да одговоре пошљу мени у року од 10 дана, ми би могли на идућој зборској седници бити начисто с тиме, какву корист видн народ од данашње школе и какву школу жели народ? А то ми безусловно треба да знамо. Мол, 4. марта 1913. годнне. К. Замуровић, учитељ.

Педагошка годонастика. Г. МИРКОВИЋ. (Наставак). Добра страна ове гимнастике је та, што она поштује само једну гимнастичку дворану, а та је: ледина, лугови, под ведрим небеским сводом, при непосредном сунчаном осветлењу, у идеално свежем п чистом ваздуху.