Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 106.

2. Непријатан мирис струка и лишћа, одбија стоку да не једу кромпирово лишће. Тај мирис иде упоредо са отровом што се налази у свима зеленим деловима биљке и заштићују биљку да је животиње не пасу. 3. Изнад лишћа стоји на дугачком струку цвет беле боје или јасно љубичасте. Нарецкана чашица има листиће и на пет ћошкова цветну круннцу, а у њеној средини стоји купа од пет жутих прашника. У сред купе диже се тучак. Мислио би човек да многи цвет, жива боја круне и необичност боје између круне и прашника, мами многе зарезнике, али пије тако. Пошто ту нема меда па нп цветног прашка у јачој мери, то врло мало зарезника налећу на цвет и то мало неке муве и неки зарезник (МеН^еЉез); они купе прашак и тако оплођавају цвет. С вечера цвет клоне и затвара чашицу. Ако је преко дана нешто цветна прашка испало, то он доспе на жиг кад се цвет склопи и тако се цвет само оплоди. 4. Па опет зато, у сразмери према другпм биљкама^ кромппр доноси мало плода. Ово долази отуда, што су неке врсте и својим прашком неплодне; неке не дају цвет; друге опет збацују пупољке или створе којп цвет али Га сметпу с нупољцима. Неке опет цветају, алп немају цветна прашка. Све ово наступило је у њих тек како су пх људи почели укрштати и неговати. За таке врсте каже се да су се изметнуле. То несигурно оплођавање цвета замењено је заметањем гомољица. 5. Из цвета ствара се зрно са. впше семења. Биљке које се изведу из семена имају • тек ситне гомољице, да се не могу узети за семе. Кромпир је постао крупан иомоћу неге коју су му љгуди дали. (Свршиће се.)

Преглед књига. Агсћју ?иг сМе дезатт1е Рбусћо1одЈе. Негаив&е^ећеп уоп 1)г. Е. Меитапп ип<1 Т)г. IV. ~\\ 7 Гг1ћПрпказује Др. Паја Р, Радосављевић — Њујорк. Е. Меитапп: ТЈђег Ог§апетр{тс1ип§81;гаите ип<1 ете тегклуигсН^е Тгаитепппегип^. Аутор пзвештава о типичким сновнма, који су се понављали са необпчном конштантношћу кроза читаву периоду година, и све су се кретале око органских осета. Често пута ти су се осети јављали у сновпма; но тај чулни матерпјал обично се замењивао са идеацпјонал-

ним материјалом. Снови врло леио даду паралелу за варијације органских осета што се јављају у будном животу. М. 1Јгз1ет: Е1п ВеПга^ гиг РаусћоЈо^Ге <1ег Аивва^е. То је извештај о једном флагрантном случају кривог идентификовања једног заробљеника. Ј. ЕгтЛепПшТ. ХЈћег сНе Еп1тске1пп^ <1ег Еећге уош р8усћор11у§18сћеп РагаПеНзтив ће1 8р1пога. Дело ТгасШиз бгет«, као и Кантово: КгШк Лег гегпеп Уегпип^, јесте — и ако у већем степену — хрпа бележака и есеја писаних у различито доба. Ми разликујемо три степена у Спинозином мишљењу. Да би избегли вулгарно гледиште иитеракционизма, он између тела и душе ставља виталне духове (спирите), или пак духу даје само директивни утецај на телесни покрет. Пошто то не удовољава, он узима друго становиште и вели, да је интеракција прнродна и неопходна, јер су тело и дух прости модуси и делови једне једине целине (ЈТоце). Па, пошто и то није било сатисфактно — јер се акција дела као дела целине мора протумачити — Спиноза се напослетку враћа својој оригиналној доктрини о психофизичком паралелизму. И ако је ово гледиште изражено само донекле у многом погледу и опскурзно, ипак ју њезин аутор није више никад напустио или променуо. Свеска се завршава Бердовим (личним) одговором на Киршманове примедбе; извештајима из псих. литературе: Н. Ј. ТГа^, 8аттеЊепсћ! (II.) ићег <Не пеиге Еогесћип^ т <1ег Оес1ас1Цш8- иш1 А88021аНоп8р8усћо1о§1е аи8 <1ет Јаћге 1905.; Ваппепћегдег, 2иг ЕИега1иг <1ег &>геп818сћеп Р8усћо1о&1е ип<1 Р8усћ1а1пе; а за овим' долазе неколико реферата и В. 8оттег: Ет нПегшПшпакг Киг8 <1ег ^епсћШећеп Р8усћо1о§1е ип<1 Р8ус1иа1пе. Не{1 2—3. Тћ. Тгррв: Р8усћо1о§1е ип<1 АбШеНк. Аутор бранп своју дефиницПју естетике као „исихологију дивног и уметничког". Лепота, дивота је онај карактер врлпна, укомеједан објекат показује неку врсту валуације (ваљаности) од стране посматрача. Пошто се естетска валуација увекјавља у свести, то је и сваки естетски проблем у исти мах и психолошки. Шта више! Психологија обухвата естетику. Јер оно што чини да је објекат днван (предмет есте-