Školski glasnik

ШК0Ј1СКИ глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ У Новогл Саду, 30. апрала 1913. Год. 1/1. СНДРЖНЈ : Уређење автономнје. — Школина декорација. — Настава у читаљу с иисањем. — ПЈкола и настава: Иснптн ва учит. оспособљење у Пруској. — Реформа рачунске наставе. — Школа у борби против погрешног сувременог васпитања. — Практичне: обраде: Петролеум пли камепо уље. Пз праксе: Учитељ п нбвп ученицп. — Огледи пз библ. прип. за I. разр. основне школе, —■ ПреглеД књига: Агсћп- Гиг ОЈе дезапш^е Рвусћо1о^е. Велешке. — Ењижевне белешке.

Бр. 8.

Уре-ђење < Прошло јо више од 40 година како со уређује наша црквена и школска автономија и она још никад није уређена, Напротив, данас она стоји много жалоснија изгледа, него што је то било ранијих година. У садашњи положај доведена је стављањем ван снаге неколико главних автономних уредаба, на место којих треба да се створи нешто боље, напредније и корисније. Свакојако и време је да се створи нешто боље и напредније, али не може се рећи да и у досадашњим уредбама није било добрпх и напредних установа, па ипак, фактори који су давали правац нашој автономији, нису никад уложили потребну вол>у и енергију, да тим добрим установама створе поуздан темељ и обезбеђен пут за напрсдан рад. Саставни део наше автономије је школска самоуправа. Ко добро познаје наше прилике, биће с тиме на чисто, да су послови у нашој автономији претежно просветне и економске природе, о црквеним пословима слабо што има ту да се послује. Да је то тако сведочи и досадашњи рад епархијских и митрополијских одсека. Факт је да се рад свију тих одсека свео на адмииистрацију и автономија је постала једна шаблонска установа без икаква полета. Свака идеја која је пружила каква полета, слабо је или никако прихватана, хладно се прелазило преко ње на дневни ред с јачим или слаби-

јим отпором, према сиази самог предлагача, У току скоро по сголећа, било је више нута момената, када су новији људи с пуно воље, знања и енергије улазили у рад наших автономних установа да са племенитом амбицијом послуже напретку иаше просвете, али увек је било неке невидљиве уставе, која је на сто начина заобилазним путем сметала, осујетила, задржала извођење неке добре идеје, ма ова била већ и усвојена као основа за унапређење неког просветног рада у автономији. Са невидљивим силама тешко се борити, нарочито ако оне имају за леђи заветрину која истим духом дише, а то је мање више увек било. Та невидљива сила не само да је радила у току последњих 40 година, од како су ступиле у жпвот автономне уредбе, него је радила и при донашању тих уредаба и утицајем својим толико била моћна да је и корифеје народне, који су суделовали у стварању автономних уредаба, знала скинути са њихове идеалне висине и довести их у свој колосек. Ми ћемо указати на неке појаве од пре 40 година и упоредити са појавама од прошлог саборског рада, из чега ће се видети о чему се управо ради у нашој автономији. Управо пајглавиији део рада у иашој автономији, треба да је просвета. Данас кад се опет јаче истиче у јавности, да се ради на уређењу автономије, дужноет