Školski glasnik

Стр. 129.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

нам је да скренемо пажњу позваних народних фактора, на покрет за уређење автономних, па у оквиру тога и просветних питања од стране јерархије и ако ми не верујемо да ће и ако заиста дође до уређења, бити то уређење онакво какво треба. Као што је познато, Шк. Уредба од г. 1872. (од 1—129. §.) не налази се међу систираним уредбама, она је остала у снази и ако је у ствари из ње већ сва снага тако рећи изветрила према новијим законским одредбама државног школског закона. Кад год је дошло до питања да се реформише школска Уредба, увек је био одговор, да је у тај посао тешко ући. То су говорили меродавни људи у појединим странкама, то су говорили представници јерархије. Каква опасност лежи у томе? Одговор је био са свију страна, да влада може ту прилику употребити да укине и ово што имамо школске самоуправе. Но влади није сметала та наша потајна стрепња. Она је п поред наше школске самоуправе доносила таке законе и наредбе које је пронашла за потребно и ми смо имали у Школској Уредби тако рећи само једну реликвију, поред које смо обвезни и дужни све оно вршити што државни закони и наредбе одређују, па ма то било и друкчије него што је у Школској Уредби. Круг рада оних органа које обухвата Шк. Уредба до 129. §. није тако неограничено самосталан, над њиме стоје епархијски школски одсек и митрополијски одсек — Школски Савет. И шта видимо? Угарска влада свакојако по датој информацији, не систира Шк. Уредбу у том делу за који смо ми стрепили, него систира уредбе о оним вишим одсецима школским, од којих управо зависи развитак наше школе и просвете. Зар се систирањем тих најважнијих просветних одсека, не доводе ти одсеци у тај дубиозан положај, да реорганизацијом истих влада изведе у њима онаке примене какве хоће? Али је ли то њој потребно? Та ни једно слово било које наше уредбе, нарочито просветне, не може остати у снази ако се коси било са којом државном наредбом или законом, ма колико

касније биле исте издате после наших Уредаба. Слабо је, дакле, влади стало до паше Шк. Уредбе, а слабо би јој стало и до уредаба о вишим одсецима, јер то њој нншта не смета да изводи свој просветни програм. Но има некоме коме је стало, а то су они информатори који су влади поднели извештај шта треба да се систира. Треба да се систирају виши одсеци у садашњем свом систему, јер они су управо зршћта а^епа, који крећу автономију према својим назорима. Каквог су система данашњи виши просветни одсеци? У њима је дата претежно моћ световном елемепту у опште, без обзира на стручност. Тако је било у почетку. Тек у новије време постигао је утицај школских л^уди својим стручним разлагањем и упоређењем наших и напреднијих просветних прилика толико, да се међу световњаке виших просветних одсека бирало више стручних школских људи, али и то је више зависило од расположења и интереса појединих владајућих странака, него од непоколебивог уверења у преку потребу тога. Во идеје које су биле претходпице данашњем уређењу автономних просветних одсека, стојале се на куд и камо другој еветлијој висини пуној стварног просветног начела. Али те је идеје слистио онај невидљиви дух, који је свакој напредној ствари сметао и задржавао је у њену извођењу. Да не говоримо о самом склопу школских одсека, који је пре 40 година био напредно замишљен, али је примање тога било осујећено, ми ћемо у овај мах изнети овај пример: При донашању автономних уредаба, сачињен је 1870. год. „Нацрт закона за српске народне школе по предлогу саборског школског одбора". Седми део тога нацрта говори „0 надзору и управи српских народних школа". Знатан део одредаба остао је и у садашњој Школској Уредби онако, како је предложено у том Нацрту. Разуме се да је неколико веома напредних одређења изостављено, јер како би код нас и могло бити друкчије. Нарочито је у главном остало све што